Autohtone rase životinja – živi muzeji gena

Karakačanska ovca, vitoroga pramenka, balkanska koza, buša goveda i brdski konji samo su neke od autohtonih rasa koje Igor Rabat, vetrinar iz Pecke, gaji na Sokolskim planinama. Za 80 grla obezbedio je prirodno staniste na 900 metara nadmorske visine.

„Saznanje moje svesti, pre svega, da bi ti životinjski genetički resursi stare atuhtone rase, da bukvalno budućnosti naše bez njih nema. Došao sam na ideju da, eto, možda svojim primerom sakupim te životinje, da ih odgajim, da sačuvam ovde u ovim prirodnim uslovima na Rožnju, za neke buduće generacije koje dolaze i za neke izazove i probleme sa kojima se savremena veterina susreće već sada“, ogjašnjava Igor Rabat, veterinar iz Pecke kod Valjeva.

U Srbiji je izumrlo nekoliko autohtonih rasa u proteklim decenijama. Neisplative primitivne životinje ustupile su mesto takozvanim, kulturnim rasama i intezivnoj proizvodnji. Zbog rizika imunološke neotpornosti i novih bolesti životinja, bitno je da se ovakvi živi muzeji gena starih rasa sačuvaju i šire.

„Oni su jedina nada da se ove savremene životinje spasu, odnosno da se na njima postigne taj imunološki odgovor, da bi se proizvela neka vakcina ili nešto da bi se spasile ove savremene životinje“, dodaje Igor Rabat.

Doktor Radoslav Vujić naglašava da je ovaj poduhvat važan iz dva razloga. Pored mogućnosti da geni autohtonih rasa životinja budu upotrebljeni za podizanje otpornosti kod kultivisanih vrsta, on predstavlja nacionalno, čak i kulturno bogatstvo jedne države.

Ovakvih nukleusa zapata autohtonih rasa ima samo nekoliko u Srbiji. Država stimuliše njihovo gajenje sa većim subvencijama. Stručnjaci i entuzijasti poput Igora Rabata, veruju da će svest o značaju ovih životinja biti na znatno višem nivou.