Za spas planete tokom života moramo zasaditi bar 30 stabala

U prašumi Amazonije, najbrojnijem staništu biljnih i životinjskih vrsta, koja se naziva i „plućima sveta“ i koja je jedan od najvrednijih resursa koji Zemlja ima, jer proizvodi kiseonik i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, ove godine zabeleženo je više od 70.000 požara. Skoro dva puta više nego prošle godine.

„Svaka deseta vrsta koja je poznata nauci na planeti živi u amazonskim tropskim šumama, što znači da mi ugrožavamo 10 odsto populacije živog sveta. To je apsolutno nenadoknadivo. Domorodačka plemena koja žive u tropskim kišnim šumama koje su ugrožene čine oko 30 miliona ljudi“, napominje biolog Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.

Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u Rusiji, Kanadi, Grčkoj, ozbiljno narušavaju zdravlje planete i ubrzavaju klimatske promene.

„Pojačane emisije gasova staklene bašte akumuliraće ogromne količine ugljen-dioksida, zbog čega će doći do još bržeg povećanja srednje globalne temperature, a to će još više uticati na lokalne pojave ekstrema i lagano, ali sigurno zagrevanje naše planete“, naglašava docent dr Ana Vuković, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se šume koje postoje na zemlji izgubile, emitovalo bi se deset puta više ugljen-dioksida nego sada. Najefikasniji a i najjeftiniji odgovor na klimatske promene, jeste globalno pošumljavanje.

„Da bi se dobio ekosistem sa svim svojim složenim funkcijama kakav je bio pre ovih požara, da bi dobili tu kvalitetnu tropsku šumu potrebno je više desetina godina, a da bi se uspostavio kvalitetan šumski ekosistem barem 50 do 60 godina. Svaka osoba bi u svom životu trebalo da sadi 30 do 40 stabala“, napominje profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

I dok neki uništavaju i pale šume, drugi su ozbiljno pristupili pošumljavanju. Novi Zeland je sve je bliže cilju da zasadi milijardu stabala. Etiopljani su u jednom danu uspeli da zasade više od 350 miliona stabala.