Plastične kese od 2020. proterane iz Beograda

„Potpuno podržavam odluku Beograda i pozivam druge lokalne samouprave da se ozbiljno i na ovaj način efektno pozabave ovim problemom kao što to i Beograd čini“, rekao je Trivan Tanjugu.

Ministar zaštite životne sredine podsetio je da je samo prihvatanjem trgovinskih lanaca da naplate plastične kese smanjilo njihovu upotrebu i do 80 odsto.

Trivan kaže da je beogradska odluka jedan od primera gde će se vrlo efektno pokazati kako se lako i brzo mogu doneti efikasne mere za zaštitu životne sredine i dodao da je ona rezultat saradnje Ministarstva koje je kroz Zakon o glavnom gradu dalo priliku Beogradu za ovakvu odluku.

„Beograd je perjanica kad je u pitanju zaštita životne sredine u našoj zemlji, a u mnogim stvarima i u regionu“, ocenio je ministar.

Sekretar Udruženja za hemijsku i gumarsku industriju i industriju nemetala pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Dragan Stevanović navodi da u Srbiji trenutno postoji oko 150 proizvođača plastičnih kesa koji zapošljavaju oko 2.000 radnika.

Ocenio je da će mera zabrane plastičnih kesa u Beogradu, koje je najveće tržište, sigurno uticati na smanjenje proizvodnje, kao i da će se odraziti na njihovo poslovanje.

„Proizvodnja kesa je ove godine pala 39,7 odsto u odnosu na prošlu godinu zbog najavljenih mera, ali i zbog naplate kesa u velikim supermarketima“, objasnio je Stevanović.

Kaže da za preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih kesa nema alternative, te će ona, ako se zabrani korišćenje kesa u celoj zemlji, stati sa proizvodnjom.

Evropska unija donela je meru kojom se pojedine vrste plastike za jednokratnu upotrebu, poput slamki i pribora za jelo, zabranjuju od 2021. godine, a ministar Trivan kaže da Ministarstvo prati sve preporuke EU.

„Mi smo spremni da to primenimo kod nas u Srbiji, a do kraja ove godine pozabavićemo se promišljanjem kako to da izvedemo, dok ćemo sledeće godine najaviti mere za izbacivanje jednokratne plastike“, rekao je ministar.

Dragan Stevanović kaže da je sve to deo Strategije EU za smanjenje plastičnog otpada do 2030. godine, kojom su, navodi on, predviđena ograničenja u primeni plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, smanjenje neke vrste plastike, kao i mere za smanjenje plastičnog otpada u moru.

Osim cilja da se smanji plastika, a najpre ona za jednokratnu upotrebu, Stevanović navodi da je državama EU predloženo da donesu plan kojim će biti obuhvaćena i alternativna rešenja kako ne bi bila ugrožena privredna proizvodnja.