U Srbiji inženjeri gase šumske požare

Boris Ivanović iz „Srbijašuma“ kaže za RTS da su četinarke šume, koje pokrivaju 17 odsto šumskog područja u Srbiji, najugroženije od požara. Nešto manje su ugrožene mešovite četinarsko-lišćarske, a najmanje lišćarske šume.

Ove godine probleme je zadao mesec mart koji je bio neobično suv, sa jakim udarima vetra.

„To je dovoelo do toga da na delu administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, na području opštine Bujanovac buknu šumski požari na oko 2700 hektara šumskog zemljišta. To je teško područje za gašenje zbog zaostalih eksplozivnih sredstava. To je bio najveći požar do sada“, rekao je Ivanović gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Pored nemerljive ekonomske štete koju stvaraju, još je veća ekološka šteta jer dolazi do potpunog uništenja fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta. Vreme je dugačak i skup faktor u obnavljanju te površine, kaže Ivanović.

„Srbijašume“, ističe, dosta ulažu u preventivu – preko medija obeveštavaju lokalno stanovništvo i podižu svest o tome koliko je važno voditi računa da do požara ne dođe.

Ivanović podseća da je glavni uzrok izbijanja požara ljudski nemar i da je strogo zabranjeno loženje vatre u šumama čak i 200 metara od ivice šume, osim na mestima gde je za to predviđeno.

„Ponekad je dovoljno da se u deo šume nemarno baci jedan opušak od cigarete, dune vetrić i već smo u problemu“, naveo je Ivanović.

„Srbijašume“ imaju i vodozahvate, aktivna i pasivna dežurstva, specijalizovana vozila sa 800 litara vode. Međutim, fali im ljudska radna snaga.

„U gašenju požara najčešće učestvuju inženjeri i tehničari. Nadam se da će na tom polju biti bolje“, rekao je Ivanović.

Pod šumom 29 odsto Srbije 

Klimatske promene su dovele do toga da požari sada mogu izbiti u bilo koje doba godine, a najbolji način za ublažavanje klimatskih promena je pošumljavanje.

Nešto više od četvrtine Srbije je pošumljeno. „Oko 29 procenata je pod šumom, to je blizu svetskoj šumovitosti, a daleko od evropske koja je oko 41 odsto“, navodi Ivanović.

Da bi se to promenilo, potrebno je da se angažuju privatni šumovlasnici, jer kada bi „Srbijašume“ pošumile sve goleti koje su pod njenim nadzorom, to bi šumovitost podiglo za samo 1,5 do dva odsto. 

Šume su izvor kiseonika i prevencija od klizišta, štite od vode, aerozagađenja, buke, a imaju i izletničku funkciju.

„Jedan takav prirodni resurs je od nacionalnog značaja. Moramo o njemu da vodimo računa jer nismo ga nasledili, već pozajmili od budućih generacija“, poručio je Ivanović.

Rekao je i da „Srbijašume“ prihvataju da budu partner svakome ko želi nešto da zasadi, makar i nekoliko sadnica, kao i da imaju radionicu o šuma u školi.

„Sa najmlađim sugrađanima razgovaramo o tome šta su šume i koliko je važno čuvati ih i unaprediti stanje šuma“, zaključio je Ivanović.