Ako spazite ajkulu, samo mirno!

Gost Jutarnjeg programa profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, dr Predrag Simonović smatra da je strah lični doživljaj kupača, ali da nema mesta panici jer ajkule od vajkada žive u morima.

„Primećena je mako ajkula u Jadranu što je relativno retka pojava jer ona je uglavnom tropska vrsta, mada je to na neki način više predrasuda zbog toga što mako ajkule mogu, takođe, da borave i u morima umerenog pojasa, naročito u ovo letnje vreme. Jeste retkost, ali nije nešto što je neobično i što se i ranije nije dešavalo“, naglašava profesor Simonović.

Međutim, mada se kao napadači na ljude češće pominju neke druge vrste ajkula, gost Jutarnjeg programa ističe da u zadnjih 400 godina, postoje dokumentovani izveštaji o napadima mako ajkula koje su povredile ili usmrtile ljude.

„Dosta uticaja ima i način ponašanja onih koji se kupaju. Kupača na organizovanim plažama ne toliko, ali onih koji vole samoću na izolovanim plažama, kao i podvodnih ribolovaca koji sa sobom nose nanizan ulov ribe, oni mogu privući ajkule i mogu podstaći interesovanje i napad“, dodaje profesor.

Takođe, ono što ukazuje da bi one potencijalno mogle biti opasne, jeste i uputstvo sačinjeno za ronioce u kome se objašnjava kako mako ajkule najavljuju napad. Plivaju u osmicama oko ronioca i otvaraju usta prepuna brojnih i oštrih zuba koji ukazuju na to da su one predatori, mada se ponekad ponašaju i oportuno i hrane i drugim morskim organizmima.

„Svaki susret sa ajkulom svodi se na to ga treba izbegavati. Udaljiti se što mirnije, bez panike, bez mlaćenja nogama i rukama, i, naravno, držati je na oku. Podvodni ribolovci koji su opremljeni adekvatno i imaju i nož uz sebe, oni i mogu da se na neki način, koliko-toliko odbrane, pa čak i obični kupači bi mogli da probaju. Mada mako ajkule kada su odrasle budu duge oko tri metra, tako da videti tako nešto kako vam se približava neminovno izaziva paniku, ali to sigurno neće pomoći, bez obzira koja je ajkula u pitanju“, upozorava porfesor.

U Jadranu postoje i plave ajkule koje su poznate kao potencijalni napadači na ljude, međutim, kada se sumiraju svi izveštaji o napadima pojedinih vrsta ajkula tokom letnje sezone u Jadranu, broj je zaista zanemarljiv, ako je tih napada uopšte i bilo, ističe gost Jutarnjeg programa.

Uticaj globalnog zagrevanja na migracije ajkula

Migracije riba su uobičajena i prirodna pojava za ovo doba godine. Subtropske i tropske vrste riba ulaze u mora umerenog pojasa i provode tu leto prateći svoj plen. Jata plave ribe ulaze radi ishrane jer je plankton u morima umerenog pojasa, koji je na početku lanca ishrane, na svom vrhuncu razvića u toku godine.

„Međutim, poslednjih tridesetak godina i na istoku i na zapadu postoji sve više izveštaja o ulasku riba iz Indijskog okeana kroz Suecki kanal, ali i sa zapada, iz tropskog dela Atlantika i to se uočava u sve širem pojasu Mediterana, naročito u priobalju. I to jeste jedan upozoravajući znak i dobar indikator da klimatske promene zaista deluju i da bi trebalo povesti računa da se one uspore ili zaustave kako bi se sačuvala autohtona fauna riba“, naglašava Simonović.

Ugroženost ekosistema kopnenih voda

Veliki broj novih riba, gotovo nepoznatih za Srbiju, pojavilo se tokom poslednjih godina u našim rekama. Naše autohtone vrste, koje su im se našle u lancu ishrane, gotovo su na ivici opstanka. Ova pojava je uočena širom sveta, a posledica je, kako ističe profesor Biološkog fakulteta, globalizacije i aktivnosti ljudi koji na lokalnom planu, ili regonalnom planu, vrše takve promene prirodnih ekosistema koji jako utiču na povećanje rizika od unosa takvih invazivnih vrsta.

Jedan deo vrsta koje uđu često i ne bude primećen jer nisu kompetitivne i ne mogu da se održe u recipientnim ekosistemima. Međutim, lakše se održavaju, aklimatiziuju i naturalizuju u ekosistemima koji su već narušeni delovanjem čoveka. Nepravilno upravljanje ribarstvenim gazdinstvima neodgovarajućim poribljavanjem dovodi do oštećenja i narušavanja, naročito osetljivih planinskih ekosistema.

„U Srbiji imamo jako dobar, sa stanovišta autohtonog biodiverziteta, svetski značajan fond protočne pastrmke, naročito u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Taj fond je najviše ugrožen neadekvatnim poribljavanjima jer mi u zemlji nemamo sistem koji bi mogao da isprati da do toga ne dolazi. S druge strane, u novije vreme, male hidroelektrane koje se grade na planinskim rekama, posebno gde postoje konzervacioni fondovi pastrmke, njih jako ugrožavaju“, naglašava profesor Predrag Simonović.

Navodi primer reke Vlasine na kojoj u vršnim vodama postoji preko deset mini-elektrana, pri čemu u tom delu reke živi pastrmka koja je jedinstvena u svetu. Nje samo tamo ima i nigde više.

„Neki nalazi koji imamo, jer se to redovno prati, nedvosmisleno govore da te derivacione mini-elektrane na mnogo načina utiču na smanjenje i prete uništenju i tog autohtonog fonda koji je jedinstven i ostalih konzervaciono vrednih populacija protočne pastrmke koje još nisu ugrožene“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor Biološkog fakulteta.