Naterali smo i pčele da prave košnice od plastike

Nekoliko vrsta divljih pčela koristi plastični otpad za izgradnju svojih košnica, utvrdili su stručnjaci. Ta praksa ukazuje na zabrinjavajuće visoki nivo zagađenosti planete plastičnim otpadom.

Plastika se gomila u ekosistemima širom sveta, ne samo u okeanima i jezerima. Njen štetni uticaj na divlje životinje dobro je poznat. 

Ipak, neke životinje, kao što su određene ptice pevačice ili rakova, pravi su recikleri. Tako na primer, divlje pčele u Kanadi koriste komadiće plastičnog otpada za izgradnju svojih košnica.

Ti sićušni insekti ne mogu reciklirati dovoljno dovoljno plastike da bi umanjili problem zagađenja. Ipak, njihova upotreba poliuretana i polietilena ilustruje koliko je širok problem zagađenja plastikom, ali i kako se živi svet tome prilagođava, prenosi portal mnn.com.  

„Plastični otpad globalno prožima sve sfere na planeti. Iako su negativni uticaji i na vrste i na ekosisteme dokumentovani, malo je zapažanja o fleksibilnosti ponašanja i adaptaciji u vrstama, posebno insektima, u okruženjima koja su sve bogatija plastikom“, naveli su autori studije u časopisu Ekosfera.

Istraživači su otkrili dve vrste pčela ugrađuju plastiku u svoje košnice. Jedna od pčela koju su proučavali, u tri od osam ćelija saća, ima ugrađenu plastiku.

Pčele za građenje gnezda koriste uglavnom delove plastičnih kesa 

Pčele koriste plastiku u Argentini. U studiji koja je sprovedena u toj državi, istraživači su pronašli košnicu napravljenu od plastike. To je prvi poznati primer takve konstrukcije na svetu. Nažalost, košnica nije bila okarakterisana kao „zdrava“.

Naučnici, na čelu sa Marijanom Alasino iz Nacionalnog instituta za primenu tehnologije u poljoprivredi u Argentini, opisali su da je košnica bila sastavljena od plastike u vidu plavih tankih traka, koje su očigledno potekle od plastičnih kesa, i od krupnijih delova bele, malo deblje plastike.

„Nažalost, u toj košnici, bilo je mrtvih larvi“, izjavili su istraživači.

Kanadski istraživači su se bavili analizom pčele Megachile campanulae, koja obično skuplja smole i sokove sa drveća da bi izgradila gnezda. U dva, od ukupno sedam gnezda, pronađeni su delovi od plastike. Ipak, istraživači smatraju da se „ta plastika tu našla slučajno, a ne zbog nedostatka prirodnih smola“.

Iako zvuči neverovatno, plastika kao materijal može imati i prednosti u pčelinjim društvima, pokazuje studija. Pčele koje su koristile komadiće plastičnih kesa nisu imale napade parazita. Međutim, ta prednost odmah „pada u vodu“ pošto je skoro 90 odsto društva u takvoj košnici uginulo, usled nedostatka vlage i rasta plesni.

Naučnici ipak dodaju da u tom slučaju ni „pčele nisu toliko naivne“, pa su zato plastiku koristile samo za obodne delove košnice.

broj komentara 2 pošalji komentar
(petak, 07. jun 2019, 19:31) - anonymous [neregistrovani]

Сећам се цегера

Још увек памтим кад сам као дете носила боцу да купим зејтин. И млеко. Никад нисам изашла без цегера кад одем на пијацу. Моја деца немају појма, а нису само моја.

(četvrtak, 06. jun 2019, 08:07) - Драагооољуб [neregistrovani]

КО је увео пластику?

ПА нису пластику у свакодневан живот увели потрошачи, грађани; већ произвођачи. Профит је у питању! КО од данашње младежи зна да се некада носила заменска амбалажа за уље, воду, сокове, млеко, кисело млеко?? То је за њих непозната ствар. Некада нико није у продавницу одлазио без корпе или "цегера". Данас ти сваки продавац угура у руку пластичну кесу - немаш избора! Хтели смо да сачувамо шуме - целулозу, И ево где смо дошли. Саветују нас да гузу бришемо белим папиром, а уста бришемо салветом у боји! Погачице и кроасане нам пакују у обојени папир! Колико ли је хемије попио тај бели папир да би постао бео и одакле толико "чисте" целулозе??