Možda su ovo naše poslednje decenije na ovoj planeti

Kombinacija sve ozbiljnijih posledica klimatskih promena i čovekovom sporom reakcijom na njih postavili su čovečanstvo na sumoran put koji vodi haotičnom svetu, koji bi mogao da dovede do globalnog društvenog kolapsa.

To se navodi u novom izveštaju, melburnške organizacije "Breakthrough National Centre for Climate Restoration", koji je predstavio Kris Beri, bivši načelnik generalštaba i penzionisani admiral australijske mornarice.

„Autori su izneli surovu istinu o beznadežnoj situaciji u kojoj se čovečanstvo i naša planeta nalaze. U izveštaju se ističe da postoji realna mogućnost da ljudski rod ide u pravcu istrebljenja“, rekao je Beri.

Jedan od zaključaka jeste da klimatske promene sada predstavljaju srednjoročnu pretnju po ljudsku civilizaciju i da svetske vlade moraju da pojačaju svoje napore u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Štetni efekti globalnog zagrevanja će se odraziti na manjak hrane i vode u nekim delovima, što će poslužiti kao katalizator postojećim socio-političkim nestabilnostima i pogoršati nemir i sukobe širom sveta.

Na osnovu manjka preduzetih mera na globalnom planu, autori izveštaja računali su na scenario da se nastavi sa postojećim nivoima zagađivanja, što bi do 2050. godine uzrokovalo poraste prosečne temperature za tri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

Topljenje glečera, destabilizacija vazdušnih struja i gubitak monsuna

Efekat ovoga bio bi topljenje velikih ledenih površina, koje u današnjim uslovima odbijaju sunčevu svetlost, što bi dodatno doprinelo zagrevanju planete. Došlo bi do široko rasprostranjenog gubitka permafrosta, suša i odumiranja života u delovima Amazonije.

„Destabilizacija vazdušnih struja značajno će uticati na intenzitet i geografsku distribuciju azijskih i afričkih monsuna, a zajedno sa dodatnim usporavanjem Golfske struje dovodi u pitanje sisteme za održavanje života u Evropi“, ističe se u izveštaju.

Severna Amerika bila bi izložena katastrofalnim klimatskim ekstremima, uključujući požare, toplotne talase, suše... Nestali bi letnji monsuni u Kini, a nivoi velikih azijskih reka bili bi značajno niži zbog gubitka više od jedne trećine himalajskog leda.

Gubitak glečera u Andima bi iznosio i do 70 odsto, a padavine u Meksiku i Centralnoj Americi bi opale za 50 odsto.

Model u istraživanju pretpostavlja da do 2100. godine prosečna temperatura poraste za pet stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.