Kina ima auto-put samo za bicikle!

Poznato je da Peking nije brdovit, pa je zato bicikl omiljeno prevozno sredstvo. Pekinžani su sada dobili prvi put za bicikle, kako bi se biciklistima olakšalo putovanje, smanjila gradska gužva i promovisao ekološki saobraćaj.

U oblasti Huilunguan na severu Pekinga živi skoro 12.000 ljudi koji svakog dana usred saobraćajnog špica putuju na posao u Šangdi, rastuću tehnološku i industrijsku zonu.

Putovanje im je sad ubrzano prvim putem napravljenim samo za bicikliste. Put je dugačak 6,5 kilometara, a širok šest metara. Svakog sata može da primi 1.000 do 1.200 biciklista.

„Ovaj deo puta prolazi kroz dve stanice podzemne železnice i takođe seče auto-put Peking-Tibet. Da smo ga izgradili na zemlji, bilo bi mnogo prelaza, koji osiguravaju bezbedan saobraćaj“, objasnio je Hu Jongli, zamenik direktora projektnog centra Pekinške gradske komisije za saobraćaj.

Bicikli mogu da se kreću maksimalnom brzinom od 20 kilometara na sat i to bez zaustavljanja, budući da nema semafora niti drugih prepreka. Postoji osam ulaza i izlaza sa puta. Onima koji putuju do posla između dva distrikta do sada je u proseku bilo potrebno 40 minuta metroom. Biciklistički put ubrzaće putovanje na dvadesetak minuta.

Jedna kineska kompanija napravila je slamčice za piće od skroba, kao deo borbe protiv velikog problema plastičnog otpada. Budući da su napravljene od skroba, slamčice možete skuvati i pojesti.

Države širom sveta poslednjih godina pozivaju na zabranu plastičnih slamčica. „Starbaks“ u Šangaju je među kafeterijama koje su plastične slamčice zamenile papirnim, koje se mnogo brže razgrađuju od plastike.

„Ne dopada se svim gostima ideja papirnih slamčica, ali objašnjavamo im da to radimo zbog budućih generacija“, kaže Đi Lingjun, kafedžija u „Strabaksu“.

Luo Džongping je sagradio jednu od prvih radionica za izradu plastičnih slamčica još 1993. godine. Danas ima veliku kompaniju, ali ukoliko se ne prilagodi tržištu njegova imperija plastičnih slamki mogla bi da se sruši. To je shvatio na vreme, pa je mašine za proizvodnju plastičnih slamčica zamenio onim za izradu papirnih. Ali njegova ambicija tu ne staje.

„Papirne slamčice takođe imaju velike ekološke troškove. Treba seći drveće i okolina se zagađuje u procesu proizvodnje. Zato smo jedni od prvih koji prave slamčice od skroba“, navodi Lou Džongping, predsednik fabrike „Soton slamčice“.

U ovoj fabrici za slamčice koriste materijal koji može da se pojede.

„Slamčice su napravljene od skroba. Suština je u sledećem – ako ljudi mogu da jedu i vare ove slamčice, i priroda može takođe“, poručio je Lou Džongping, predsednik kompanije „Soton slamčice“. 

Iako su jestive slamčice već u prodaji, još uvek rade na tome kako da se uspori njihovo omekšavanje.

Oni koji su na dijeti možda bi ipak trebalo potpuno da izbace slamčice iz upotrebe.