Ko nam šalje signale iz svemira

Gošća Jutarnjeg programa, profesorka Dragana Ilić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, napominje da se za sada i dalje ne zna ništa o tom radio signalu, ali da je on za naučnike vrlo intrigantan jer do sada nije otkriven tako karakterističan, intenzivan i kratak signal.

„Ono što je zanimljivo kod ovog slučaja, ti brzi radio bljeskovi, mi ih zovemo FRB (Fast Radio Burst), se u principu vezuju za vrlo kompaktne neutronske zvezde, zvezde koje su u konačnoj fazi svog života i koje mogu da emituju takve signale. Mi smo poslednjih desetak godina otkrili više takvih objekata, ali ono što je zanimljivo, ovo je prvi koji se redovno ponavlja“, naglašava profesorka Ilić.

Taj interval od 12 dana je najveća nepoznanica jer je isuviše dug ako je u pitanju neutronska zvezda, odnosno pulsar, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Jedna od pretpostavki je da signal ne šalje samo jedan objekat, već da ima i pratioca, da postoji još neka zvezda, možda crna rupa, međutim da bi se to potvrdilo potrebna su dodatna istraživanja.

„Ovo nije epohalno otkriće, ali je veoma važan korak napred da nam otkrije šta su ti brzi radio bljeskovi koji su nam i dalje misterija, jer se ne očekuje takav signal kod neutronskih zvezda, posebno kod ovih ponavljajućih signala. Nekada smo mislili da do toga dolazi u slučaju sudara dve zvezde, ali zbog ponavljanja se odustalo i od te pretpostavke“, dodaje profesorka Matematičkog fakulteta.

Da li smo sami?

Oduvek, a posebno u proteklih nekoliko decenija, jedna od najvećih preokupacija čovečanstva je pitanje da li postoji život van Zemlje, ili smo pak sami u svemiru. Ovo je predmet bavljenja naučne fantastike, kroz bezbroj filmova, stripova i knjiga, ali i predmet bavljenja same nauke.

„Jedan od ciljeva moderne astrofizike je da se pronađu neki tragovi života u svemiru. Samo kada kažemo život, to je za nas vrlo širok pojam, jer se odnosi na bilo kakav oblik života, bilo kakav trag da postoji neki organski oblik života. Na primer, jedan od prioriteta kojim Nasa želi da se bavi je da se otkrije postojanje kiseonika na drugim planetama, što bi nam ukazalo da postoji neki oblik života kakav mi poznajemo na zemlji“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Hoćemo li ikada uspeti da stupimo sa nekom od tih civilizacija u kontakt, i kako će taj kontakt izgledati, nije nimalo naivno pitanje, zbog čega već decenijama postoji posebna agencija Ujedinjenih nacija koja se bavi upravo time, i radi na pripremi našeg obraćanja svemircima, ako dođu do nas pre nego mi do njih.

Jedan od naučnika koji radi za Seti ("Search for Extraterrestrial Inteligence") institut koji traga za vanzemaljcima, Set Šostak, predviđa da ćemo do 2040. godine dokazati da oni zaista postoje, jer će naučnici do tada već skenirati dovoljno zvezdanih sistema i otkriti veštačke elektromagnetne signale.