Zašto je Jupiter gasni gigant, a Mars liči na Zemlju

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nejčr astronomi, distribucija planetarnih karakteristika u našem Sunčevom sistemu verovatno je rezultat protoplanetarnog diska koji se formirao oko našeg mladog Sunca pre oko 4,5 milijardi godina. 

„Pitamo se i istražujemo, kako još u najranijoj istoriji nastanka Solarnog sistema, nije došlo do mešanja različitih materijala u jedan“, rekao je  vodeći autor studije, Ramon Brašer, istraživač sa Odeljenja za nauku o životu na Zemlji sa Tokijskog tehnološkog instituta u Japanu.

Prvobitno su naučnici, koji su istraživali svojevrsnu raspodelu materijala o čijem se istorijatu malo zna, smatrali da je u tom procesu veliku ulogu imao Jupiter.

Smatrali su da je veličina gasnog giganta, najverovatnije mogla da deluje kao neka vrsta „odbijača“ materijala koji su se kretali kroz Sunčev sistem.

Brašer i koautor studije Stefan Mojzis, profesor sa odeljenja za geološke nauke iz Kolorada, odlučili su da simuliraju Jupiterovu ulogu u ranom Sunčevom sistemu. Podaci su otkrili da Jupiter, uprkos impresivnoj veličini, nije bio dovoljno veliki da spreči da se kameniti materijal pomera prema Suncu.

Istraživači su potom skrenuli pažnju na posmatranje mladih dalekih zvezda. Njihovi sistemi su okruženi diskovima koje sadrže naizmenične trake gasa i prašine sa niskim i visokim pritiskom.

Rezultat takve konstrukcije i funkcionisanja, mogao bi biti – upravo različita raspodela meterijala koji je stvarao elemente Sunčevog sistema.

Velika razlika u raspodeli materijala po planetama bila je raznolika, pa je tako nekima, poput Zemlje, omogućila dragocene „živototvorne“ materijale.

Naša planeta je u toj raspodeli dobila materijale bogate ugljenikom, što je u kombinaciji sa ostalim „što nam je dodeljeno“, uslovilo pojavu vode i organskog sveta na Zemlji, navodi se u studiji.