Šta krije britanski zamak

Kad je Henrijeva ćerka Elizabeta Prva zauzela presto 1558. godine, Kenilvort je bio u rukama njene ljubavi iz detinjstva Roberta Dadlija, erla od Lestera, koji je nastavio da unosi izmene u zamak da bi se dodvorio svojoj kraljici.

Međutim, jedna osoba je stajala na putu njihovoj vezi, to je bila Dadlijeva supruga. Zbog njene zagonetne smrti, kad je naredne godine pala niz stepenice, umesto da Dadli bude slobodan kako bi mogao ponovo da se oženi, on je optužen da je kriv za njenu smrt.

Bio kriv ili ne, Dadli je sad bio poželjan plemić i ozbiljan kandidat da isprosi kraljičinu ruku.

Iako je bila oprezna zbog skandala oko smrti njegove žene, Elizabeta je ipak nekoliko puta posetila Kenilvort.

Uz grmljavinu pušaka, pucanje vatrometa i fanfare, trubače odevene u svilu, Gospa od jezera, čuvarka Ekskalibura, pojavila se tamo, na ostrvcetu usred velikog jezera koje je nekad okruživalo zamak.

Gospa od jezera je onda objavila da zamak Kenilvort čuva još od doba kralja Artura i da ga sad, uz svu njegovu moć, nudi kraljici Elizabeti.

Kako je kraljica reagovala? Sigurno je uživala u spektaklu, ali su je čuli da se privatno šali kako je ionako sve što su joj ponudili već njeno.

Dadlijevo evociranje Kamelota poslužilo je svrsi. Tjudorovi su tvrdili da potiču direktno od kralja Artura, pa je to bio još jedan pokušaj da se Elizabetina vladavina ozakoni pošto ju je papa prozvao kraljicom kopiletom.

Dadli je Kenilvort pretvarao u eksponat zlatnog doba Elizabete.

Ruševine zamka su postale deo romantičnog senzibiliteta koji je počeo da se javlja kao reakcija na sve zastupljeniju industrijalizaciju ruralnih predela.

Dovele su do nove, takozvane živopisne estetike, što je izraz koji je skovao sveštenik Vilijam Gilpin u svojim knjigama za putnike bez cilja.

Gilpin je putnicima savetovao da istraže „lice zemlje po pravilima živopisne lepote“, a rekao im je i da blistavi ostaci drevne arhitekture, kao što su ruševine zamkova, zaslužuju naše poštovanje.

U ovom divnom odlomku iz jedne od njegovih knjiga naveo je čak i načela savršene ruševine zamka.

„Posle svega što nam umetnost može podariti, svoju ruševinu na kraju morate staviti u ruke prirode. Ukoliko vam mahovina i lišajevi ne izrastu u izobilju na zidinama, ako vam bršljan ne prekrije stubove ili se ne zavuče među ukrase na gotskim prozorima, ako iz procepa ne viri pepeo ili se duga zavojita trava ne talasa nad razrušenom građevinom, vaša ruševina će biti nedovršena.“