Dug je put Tesline imovine

Na 300 kvadratnih metara nemoguće je izložiti svu Teslinu zaostavštinu, više od 200.000 njegovih ličnih predmeta, eksponata, eksperimenata, protokola...i primiti više od 150 hiljada posetilaca u jednoj godini.

Od kada je osnovan Muzej Nikole Tesle nalazi se u zgradi u Krunskoj ulici. Kada bi se sa ideje o preseljenju prešlo na dela u ovaj poduhvat bio bi uključen tim kustosa i stručnjaka.

„Imamo konzervatore za tekstil, za papir, za metalne predmete koji bi onda propisali konkretno koji su uslovi za preseljenje. Svi predmeti bi morali da budu adekvatno i bezbedno spakovani u pakovanja od materijala koji su adekvatni za ovu vrstu transporta i koji ne bi ni na koji način ugrozili predmet“, istakla je Ivana Zorić, kustos Muzeja Nikola Tesla.

Iskustva sa pakovanjem imaju. Svake godine Muzej organizuje nekoliko izložbi u svetu. Običaj je da se šalju uglavnom replike i nekoliko originala.

„Oni moraju da se pakuju pod nadzorom kustosa, da se transportuju kamionima, suvozemnim putem, ne avionom, tako da bi se što bolje kontrolisao ceo proces transporta i to kamionima koji takođe imaju klimatizovano područje u koje se pakuju predmeti i da se u svakoj fazi putovanja zna gde se predmet nalazi i u kakvim uslovima“, ističe kustos.

U novom prostoru posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena depou. Uslovi čuvanja eksponata moraju biti po svetskim standardima.

„Za muzejske depoe najznačajnije je da uslovi čuvanja predmeta budu stabilni. Da ne variraju temperatura i vlažnost vazduha, da predmeti budu u čistom prostoru, da nema nikakvih mikroorganizama, koji bi ih ugrožavali, takođe da prostorije budu zaštićene od eventualne poplave, požara“, napominje kustos.

Dug put prešla je lična imovina Nikole Tesle od momenta kada je zapečaćenja u hotelu Njujorker. Brodom je transportovana do luke u Rijeci, a zatim vozom do Beograda.