„Razotkrivanje“ na Festivalu nauke

Za tri dana posetiocima, među kojima su najbrojnija bila deca, mnogo toga je postalo jasnije. Na šest hiljada kvadrata, šest stotina učesnika na šezdeset štandova. A svaki je nudio drugu temu i eksperiment – šta našem organizmu rade šećeri, gde je zmija sakrila noge, da li je zemlja ipak okrugla, tajni zapisi naših zuba, energija koja pokreće sve(t) na bolje.

Jednostavan test sa flašicama i kockicama šećera, mnogima je bio zanimljiv. Na koje polje staviti flašice raznih napitaka, od vode do voćnog jogurta. Mnogi su se dvoumili kad su stigli do sredine i energetskog pića. Mnogi su i grešili.

Istraživanja su pokazala da se najviše šećera nalazi u koka koli, pa u voćnom jogurtu i vodi sa raznim ukusima. Da je veće zapremine, energetsko piće bi zauzelo tek četvrto mesto, posle ledenog čaja i sportskog napitka.

Na štandu Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ razni eksperimenti, a cilj je samo jedan. Da pokaže „Slatki teror: kako šećeri menjaju naš mozak i telo“.

„Kada pitam posetioce da li bi pojeli 12 kocki šećera, svi odgovore odrično. Ali na pitanje da li biste popili pola litra nekog gaziranog napitka, svi kažu vrlo lako i vrlo brzo. Zato ostaju jako zatečeni kada saznaju kakve posledice na naš organizam ostavljaju šećeri“, objašnjava dr Danijela Vojnović Milutinović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Na štandu niške Gimnazije „Svetozar Marković“ gužva, s razlogom. Učenici odgovoraju na brojna pitanja koja se odnose na to kako od jajne ćelije nastaje beba.

„Kada dođu mala deca, njima to i nije toliko jasno. Starija deca znaju i njih više interesuje kontracepcija“, navodi Milica Panić, učenica gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša.

Odgovor na pitanje da li je planeta Zemlja ipak ravna ploča, dali su studenti Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.

Fakultet za fizičku hemiju Beogradskog univerziteta bavio se temom zračenja. Šta nas sve i koliko zrači, kakve su posledice po zdravlje ljudi?

Na Epsovom štandu prezentacija snage vetra i stvaranje energije koja pokreće svet na bolje.

Na podu tragovi krvi, kredom opcrtano telo i prostor oivičen trakama. I zločin je našao svoje mesto na festivalu nauke. Posetioci su mogli da saznaju šta se dogodi sa ljudskim umom kada osoba poželi da počini zločin, kako se zločin otkriva i kažnjava.

U hali pet sasvim drugačije prezentacije.

„Najčešće pokušavamo da to bude neki eksplozivan eksperiment, da ima dosta vatre, eksplozije, da ima dosta buke. Dakle, sve ono što može da nas zainteresuje i da ostanemo bez daha kada izađemo iz hale“, napominje Nenad Zarić, glavni programski koordinator 13. Festivala nauke.

Instituti, fakulteti, pa čak i srednje škole ponudile su, na šezdeset štandova, odgovore na brojna pitanja iz skoro svih sfera društva i nauke. Eksperiment je najlakši način da se teorija dokaže u praksi, tome Festival nauke upravo i služi.