Deveta konferencija Biohemijskog društva Srbije nudi novu nadu

Zajedničko za savremena istraživanja u oblasti nauka o životu (Life sciences) jeste razumevanje fizioloških procesa na molekulskom nivou, ne bi li proniknuli u patološke procese koji dovode do bolesti, čulo se krajem prošle nedelje na devetoj konferenciji Biohemijskog društva Srbije.

„U Kolarčevoj zadužbini okupili smo više od 150 biohemičara iz Univerzitetskih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Predavači iz naše zemlje i inostranstva (Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Velika Britanija, Nemačka, Turska, Španija) su, kroz plenarna i predavanja po pozivu, kao i kratka izlaganja i poster sesije, predstavili svoje rezultate u ovoj veoma širokoj istraživačkoj oblasti (Life sciences - nauke o životu)“, rekla je dr Marija Gavrović Jankulović, predsednik Biohemijskog društva Srbije (BDS) i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Federacija Evropskih biohemijskih društava (FEBS) podržala je ovogodišnju, devetu po redu, konferenciju BDS dodelivši nagradu (FEBS National Lecturer Award) dr Dejani Mokranjac, glavnom istraživaču Grupe za fiziološku hemiju Univerziteta LMU iz Minhena.

Konferenciju su podržali i Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Srbije i Pokrajinski sekretarijat za naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine. Tokom ovog susreta nauke u Beogradu istraživači su saopštili rezultate svog rada, razmenili ideje, sagledali šta je novo urađeno.

Uspostavljeni su novi kontakti i otvorene mogućnosti za saradnju i istraživačke projekte. Prema rečima dr Gavrović-Jankulović, ova konferencija itekako obećava dinamičnu budućnost biohemije i nauka o životu kod nas.

Od osnovnih istraživanja do primene

„Statini su razvijeni ne zato što je nekog zanimalo da leči povišen holesterol, nego zato što je nekoga prvo interesovalo kako se taj holesterol sintetiše, a tek kasnije se pokazalo da ta istraživanja imaju i biomedicinski potencijal“, reči su dr Dejane Mokranjac, nacionalnog predavača FEBS-a na ovoj Konferenciji.

"Ono što mene zanima je pravo, osnovno istraživanje. Mi ne krećemo od toga da ćemo izlečiti neku bolest. Nas jednostavno zanima kako funkcioniše ćelija. Mi koristimo pekarski kvasac kao model sistem, jer su njihove i ljudske mitohondrije 70% identične. Sve što smo uradili na kvascu se u potpunosti preslikava na ljudsku ćeliju“.

Neki od rezultata tima koji predvodi dr Mokranjac našli su put do drugih biomedicinskih istraživanja. Karakterizacija proteina koji transportuju proteine u mitohondrije dala je nadu da će pacijenti sa određenim kardiološkim problemima, nosioci mutiranog gena za isti protein, doći do terapije.

Nada postoji i za obolele od nekih mijeloma, koji su posledica nefunkcionalnosti još jednog proteina čija je struktura određena u istoj laboratoriji.

„Postoji jaka veza između onog što radimo u laboratoriji i naše moralne i društvene odgovornosti da naše znanje primenimo, ili da otvorimo drugima ne bi li ga drugi naučnici upotrebili“, mišljenje je dr Snežane Đorđević, profesora na Departmanu za strukturnu i molekularnu biologiju, Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL University College, London).

Dr Đorđević traga za vezom strukture proteina i njihove funkcije. Njena istraživanja obuhvataju kako jednostavno izolovanje pojedinačnih proteina, tako i proučavanja kako oni reaguju sa drugim molekulima (proteinima, proizvodima metabolizma, lekovima), sve do organizacije i funkcije kompleksnih ćelijskih i membranskih sistema. 

„Godinama radim na tome i veoma mnogo znam kako ti sistemi funkcionišu. Veoma je važno da se osnovna istraživanja vode što detaljnije, što preciznije, jer to nam omogućava da ih kasnije primenimo. Moj cilj je da napravim lek protiv raka, bilo da učestvujem u njegovom pronalaženju, bilo da znanje koje sam razvila pomogne drugome da otkrije“. 

broj komentara 0 pošalji komentar