Zašto je Legat Nadežde i Rastka Petrovića nedostupan publici

Ovaj poklon danas ima vlažne zidove, pa je nemoguće tu smestiti i izlagati vredna dela. Rekonstrukcija bi koštala više nego da se kuća sruši i podigne nova, smatraju kustosi. Najskuplje je, ipak, kada se ništa ne radi.

Zarđala kapija u Ulici Ljube Stojanovića 25, zaključana. Na tabli piše da je tu „Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića“. Ulazna vrata, ili ono što je od njih ostalo, skriva rastinje. Zidovi u prizemlju zeleni od vlage koja decenijama natapa temelje, truli oluci i metalni krov, drvene žaluzine sa kojih je farba odavno spala.

Postoji i obaveštenje da će zbog neodložnih radova na zgradi, Muzej do daljnjeg biti zatvoren za publiku. I tako je već više od 30 godina. Jednom nedeljno kuću obiđu samo radnici obezbeđenja i tekućeg održavanja iz Narodnog muzeja.

„Ništa konkretnije od radova zato što objekat zahteva temeljnu sanaciju i adaptaciju sa krečenjem zidova zbog vlage. Znači, nije samo u pitanju zamena instalacije ili krečenje objekta. Objekat zahteva vrlo ozbiljne radove, ali nisu tako velikih gabarita da ne bi trebalo da bude nešto sa čim nećemo moći da izađemo na kraj“, navodi Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja.

Sada kada je završen Narodni muzej, može da se radi i na objektima koji mu pripadaju, poput Galerije fresaka i Legata Nadežde i Rastka Petrovića.

„Ideja je da već tokom naredne godine uradimo projektni zadatak i da uradimo projekat sanacije i adaptacije i čim se stvore uslovi, čim se obezbede sredstva, da pređemo na konkretne fizičke, građevinske radove“, dodaje Gordana Grabež.

Kuću je Muzeju poklonila Nadeždina rođena sestra Ljubica Luković 1967. godine. Kada je zatvorena za posetioce 1986. godine, zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej. Deo je izložen, a deo se nalazi u depou.

„Nadežda Petrović, naša velika i prevelika slikarka je apsolutno, tu su saglasni najveći znalci te epohe, ona je ključna ličnost srpske moderne. Savremeno, moderno srpsko slikarstvo u suštini počinje sa njom. Njen brat, Rastko Petrović, je jedno od ključnih imena srpske moderne književnosti. Stavljaju ga uporedo sa Milošem Crnjanskim. To je naravno, prepoznato još u onom periodu posle Prvog svetskog rata, naglašava istoričar Nebojša Damnjanović.

Kada bude obnovljen Muzej porodice Petrović u Profesorskoj koloniji, u prizemlju će biti izložena lična i kulturna dobra Nadežde i Rastka, a prvi sprat biće mesto gde će se organizovati kulturna dešavanja.