Livada bez pčela

Zemlje Višegradske grupe, zajedno sa Rumunijom i Bugarskom, učestvuju sa 40 procenata ukupne proizvodnje meda u Evropi.

Zbog činjenice da populacija medonosnih pčela lagano izumire, članice te grupe morale su nešto hitno da preduzmu.

Ekološki stručnjaci iz ovih zemalja nedavno su se okupili u Visokim Tatrama kako bi razmenili informacije i pronašli odgovarajuće mere kojima bi se sprečila velika katastrofa.

Pored činjenice da su i ovoga puta klimatske promene učinile svoje, te da su veoma loše uticale na populaciju medonosnih pčela, veliki problem predstavlja i prekomerna upotreba pesticida, od kojih su neki čak i zabranjeni.

Samo na jugu Slovačke preterana upotreba hemikalija usmrtila je 30 procenata svih pčelinjih porodica.

Sa sličnim problemima suočene su i Češka i Mađarska, u kojima takođe izumire veliki broj pčela.

Poražavajuća je činjenica da je ljudski faktor kriv za katastrofalni pad populacije pčela.

Dokazano je da su zbog trovanja herbicidima i pesticidima gotovo preko noći u smrt otišle velike kolonije pčela.

Bez obzira na to što je u gotovo svim kriznim područjima upotreba hemikalija ograničena i propisana zakonskim regulativama, bilo je onih koji se nisu libili da zbog ličnih i finansijskih interesa unište na desetine hiljada dragocenih medonosnih pčela.

Urbano pčelarstvo

U borbi da se pčele sačuvaju i da se poveća njihov broj – u svetu, a polako i kod nas, počinje da se razvija takozvano urbano pčelarstvo.

Suštinski, ovaj način pčelarstva podrazumeva da se na ravnim površinama kuća i zgrada, na krovovima, u parkovima i dvorištima u gradu drže i održavaju košnice sa pčelama.

To bi bio i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija na izuzetno tešku situaciju i ugroženost ne samo pčela već i ostalih vrsta koje učestvuju u lancu od oprašivanja do nastanka meda.

Ali tu nije kraj priče o neophodnosti zaštite pčela: naučnici su nakon brojnih ispitivanja otkrili da dve trećine naše ishrane zavisi od pčela.