Beograd – mesto gde CERN-ovi istraživači razmenjuju iskustva i ideje

„Sarađujemo sa kolegama iz celog sveta i sastajemo se najčešće u CERN-u, a nekad i u nekom drugom gradu, da bismo međusobno razmenili ideje. To što se sada ova radionica održava u Beogradu, pokazuje kako je naša, beogradska grupa prepoznata u okviru te velike kolaboracije koja ima više od 3.000 fizičara. Naša beogradska grupa ima sedmoro, ali mi smo prepoznati kao dovoljno značajni da se nama poveri organizacija jednog takvog skupa“, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, dr Lidija Živković, naučni savetnik Instituta za fiziku.

„Mi znamo da je Univerzum sastavljen od materije, čestice su, kao što znamo, protoni i elektroni, međutim, mi takođe imamo interakciju između tih čestica. Ono što je nama poznato je električna i magnetna, znači elektromagnetna, a tu postoje i slabe interakcije koje su na primer odgovorne za radioaktivni beta raspad, ili jake, koje su onda odgovorne za nuklearne sile na primer u protonu“, rekla je dr Živković i dodala da naučnici, koji su se okupili u Beogradu, proučavaju model koji opisuje te osnovne čestice, materije i interakcije koji se zove – standardni model.

„Oni proučavaju fiziku standardnog modela i pokušavaju da objasne i što preciznije izmere parametre tog standardnog modela“, objasnila je dr Živković.

„Sve ove interakcije koje sam pomenula, one takođe imaju čestice prenosioce tih interakcija, tako da, na primer, nešto u čemu je naša grupa intenzivno učestvovala je merenje mase 'W' bozona koji je prenosilac slabih interakcija, na primer. Znači to je jedna od tema, ali tema je u stvari ceo standardni model, izuzev Higsovog bozona i 'top kvarka' koji su posebne celine. Ljudi koji rade tu tematiku su se skupili ove nedelje u Beogradu da bi razmenili ideje, diskutovali i gledali kako i šta dalje treba da se meri, pošto smo skupili ogromnu količinu podataka“, ispričala je dr Živković.

„Sve to treba da se uporedi i analizira i da se proveri koliko se poklapa sa predviđanjima. Ukoliko se ne bude poklopilo, sada mi smanjujemo te greške, onda to daje indikaciju recimo za fiziku van standardnog modela, koja bi opisala neke druge pojave u vasioni“, rekla dr Lidija Živković.

Primena u terapiji kod malignih bolesti 

Živkovićeva je dodala da je najveća vrednost nauke saznajna vrednost, ali da postoje i druge njene vrednosti koje se neretko zanemaruju.

„Mi u stvari saznajemo, otkrivamo, saznajemo više o prirodi oko nas, u ovom slučaju mi maltene gledamo u prošlost Univerzuma i saznajemo šta se dešavalo neposredno posle kreiranja. Međutim, druga vrednost koja se jako često zanemaruje – recimo, mi koristimo detektore koji detektuju čestice i akceleratore koji ubrzavaju čestice koje se onda sudaraju, a koje mi detektujemo. Ti detektori i akceleratori u stvari su nosioci razvoja novih tehnologija. Druga stvar je razvoj programiranja, interneta...“, izjavila je dr Živković.

Naglasila je da akceleratorska fizika može dati rezultate koji se primenjuju praktično u medicini.

„Akceleratorska fizika je nešto što se razvija u CERN-u. Naša jedna grupa iz Srbije radi na eksperimentu koji ispituje mogućnost antiprotonske terapije raka. To su posledice koje se dosta često zanemaruju“, ispričala je dr Živković.