Prvi muzej u čast turske kafe

Ima nečeg zaista posebnog u ritualu ispijanja kafe, bilo da je reč o onoj prvoj jutarnjoj ili ko zna kojoj kafi tokom dugog radnog dana.

Kako bi svetu predstavili svoj tradicionalni način pripreme turske kafe, kao posebne vrste, Naim Koca i Atila Narin uspeli su da otvore i prvi muzej u čast turske kafe.

Smešten je u Safranbolu, najbolje očuvanom gradu u Anatoliji koji krasi jedinstvena arhitektura.

To nije slučajnost, zato što se i Safranbol i turska kafa nalaze na listi Unesko-ve svetske baštine.

Muzej sadrži eksponate koje su Naim i Atila dugo i brižno prikupljali.

U njihovoj zbirci mogu se videti razne stvari - od niza različitih zrna kafe, specifičnih za oblast u kojoj se koriste, do mnogobrojnih predmeta koji su važni za pripremu i serviranje turske kafe.

Neki predmeti stari su više od 150 godina. Prikazane su posude, lončići i džezve za kafu, mašinice za mlevenje kafe, vage, drvene kašike i naravno nezaobilazne autentične šoljice za ispijanje turske kafe.

Među vrednim eksponatima nalaze se: šolja koju je otomanski sultan Abdul Hamid koristio, lonče za kafu Sutcu Imama, poznatog heroja moderne turske istorije kao i replika čaše sa kojim je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač Turske Pepublike, popio svoju poslednju kafu.

Posebnu vrednost ima i šoljica sa simbolima koji predstavljaju dvanaest Imama Bektašiskog reda.

Zaštićena kao deo nematerijalne kulturne baštine, turska kafa se priprema na poseban način.

Prvo se kafa potapa u toplu vodu, ali ne i vrelu, kako bi odstojala i pustila aromu.

Zatim se željena količina kafe i šećera mešaju sve dok sva kafa ne potone, a šećer se istopi.

Posle toga, uklanja se drvena kašika, posuda se stavlja na peć, šporet ili vatru, ali teperatura mora da bude umerena.

Kada izbije prvi ključ kafe, napitak je gotov. Pored načina pripreme, tajna ukusa turske kafe krije se i u posebno fino mlevenim zrnima kafe.

U šolji uvek treba da ostane i čaj od kafe, a dodatni užitak čini i lepo servirana mala šoljica pored koje obavezno stoji domaći ratluk.