Tehnološkom preradom protiv krize vode

Voda je najznačajniji strateški resurs ovog veka. Svaka voda se mora tehnološki obraditi.

Da li onda nauka ima moć da spreči krizu vode ako znamo da je to ipak najvažniji obnovljivi prirodni resurs?

Relativno ista količina vode na Zemlji je bila i pre 100 miliona godina, i danas sa približno istim rasporedom vodnih resursa po kontinentima. Zašto se onda govori o krizi vode?

„Nije se promenila količina vode, ali jesu potrebe za vodom. Porast broja stanovnika i dinamičan tehnološki razvoj uslovili su povećanje potreba i potrošnju vode. I bez obzira na količine vode u prirodi, danas svaka voda zahteva preradu“, kaže prof. dr Dragan Povrenović, diplomirani inženjer sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine na Tehnološko - metalurškom fakultetu u Beogradu.

Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, Srbija je na 47. mestu od 180 država po količini vodnih resursa.

Izvorište je mesto na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovništva. Od kvaliteta vode na izvorištu kao i zaštite izvorišta dalje sve zavisi.

Ponekad je potrebno primeniti i kombinovati mnogobrojne postupke kako bi se nedostaci vode eliminisali na najbolji mogući način.

Prerada vode se vrši na osnovu ispitanog porekla, fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika, kao i mikro-zagađenosti.

Zakonom o zaštiti zdravlja stanovništva je propisano da kontrolu kvaliteta vode za piće obavljaju Zavodi za javno zdravlje kao nadležne državne zdravstvene ustanove.

Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće utvrđene su četiri vrste laboratorijskih pregleda vode za piće sa zahtevanim mikrobiološkim pokazateljima kvaliteta.

Higijenski ispravna voda za piće utvrđuje se osnovnim i periodičnim pregledom vode iz novih zahvata na osnovu higijensko-epidemioloških indikacija.

Pregledi obuhvataju mikrobiološke, biološke, fizičke, fizičko-hemijske i hemijske pokazatelje.

Problemi kvaliteta vode na svim izvorištima javljaju se, povremeno, širom Srbije, bez obzira da li se radi o izvorištima površinske ili podzemne vode. 

Najčešći uzroci bakteriološke neispravnosti vode za piće su koliformne bakterije odnosno fekalno zagađenje - Ešerihija koli, fekalne streptokoke i spore sulfit-redukujućih klostridija.

U pijaćoj vodi se mogu naći i Salmonela, adenovirusi, enterovirusi, hepatitisi, Rota virusi, paraziti...

Fizičko - hemijska neispravnost je najčešće prouzrokovana povećanim sadržajem gvožđa, mangana, nitrata i nitrita.

I ako hidrične epidemije, u ukupnom broju globalnih zaraza, imaju relativno malu učestalost - svega 1 do 2%, bilans može da bude i zastrašujući. Jedna epidemija, hiljade obolelih. 

Kvalitet vode direktno utiče na život i zdravlje ljudi ali i na krizu vode.

Za nauku su to rešivi problemi jer sa kvalitetnom tehnološkom preradom vode i održavanjem kvaliteta u distributivnim mrežama dobija se zdravstveno bezbedna voda.