I voda se mora napraviti

Postupak filtriranja vode se koristi već hiljadama godina. Hipokrat je filtrirao vodu kroz tkaninu, Rimljani su prikupljali kišnicu kao vodu za piće, propuštajući je kroz pesak.

Prvi uređaji za filtriranje vode u gradskim sistemima primenjeni su u Engleskoj i Škotskoj oko 1800. godine.

Moderni, spori peščano-šljunkoviti filteri konstruisani su u Londonu 1829. godine.

Brza filtracija je razvijena kao postupak 1880. godine u Sjedinjenim Američkim Državama i sredinom dvadesetog veka zauzima dominantno mesto u postrojenjima za pripremu vode za piće, a spori filteri se sve ređe koriste.

Završna dezinfekcija hlorisanjem je neizostavna zbog produženog delovanja hloramina u sprečavanju reinfekcije u distributivnoj mreži vodovoda. I to se radi svuda u svetu.

Kod nas se koristi i ozoniranje, ali kao i u svim velikim vodovodnim sistemima kod kojih postoji mogućnost zagađenja vode u distribuciji eventualnim pucanjem cevi, voda se pre distribucije u gradsku vodovodnu instalaciju obavezno hloriše kako bi joj se održala naknadna sterilnost i mikrobiološka ispravnost vode za piće.

„Beogradska voda za piće nije ni dar prirode ni samo dobro prečišćena voda. To je dobro napravljena voda“, kaže prof. dr Dragan Povrenović, diplomirani inženjer sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine na Tehnološko - metalurškom fakultetu u Beogradu.

Dobro zahvatanje vode predstavlja prvi stadijum prerade vode.

Kod vodosnabdevanja dalje slede složeni tehnološki procesi prečišćavanja i prerade vode koji izostaju u slučaju flaširanih izvorskih voda koje se po zakonu ne prečišćavaju, ali se proveravaju i zahtevaju posebne uslove flaširanja. 

U Srbiji postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termo-mineralnih voda.

U Evropi prosečna potrošnja vode po stanovniku na dan u domaćinstvima je oko 120 litara u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji ili do 200 litara u Italiji, Španiji, Finskoj, Norveškoj. 

Flaširana voda ne može i ne sme da zameni vodu iz česme. Ali i voda iz gradskih sistema nije besplatna i neiscrpna tako da je bitna svest o racionalnom korišćenju vode.

„Po svemu sudeći, nema ni dobre vode ni sigurnog vodosnabdevanja bez nauke. I voda se mora napraviti“, zaključuje profesor Povrenović.