Seda kosa i bore nas možda nerviraju, ali starenje nosi mnogo prednosti

Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu zaključili su, na osnovu analize ponašanja 200 učesnika u istraživanju, da ljudi, kako stare, kao zreliji, društvene situacije sagledavaju realnije.

Ljudi u šezdesetim godinama pokazali su veću sklonost ka kompromisu i mudrom rešavanju društvenih sukoba u odnosu na one mlađe.

Dok ljudi u mladosti dosta uče i pamte, i mozak služi kao „sunđer za upijanje informacija“. Starije osobe naučeno znanje – koriste i korisno upotrebljavaju.

S tim u vezi, psiholozi upućuju na dve vrste inteligencije: „fluidnu“ i „kristalizovanu“. „Fluidna“ inteligencija, karakteristična za mlađe osobe, ne koristi stečeno znanje, već služi za trenutno rešavanje zagonetki, problema, učenje.

„Kristalizovana“ inteligencija kod starijih osoba, s druge strane, koristi da se primene ranije stečena znanja i veštine, i to na siguran i utvrđen način. Ona s godinama postaje sve jača.

Veća sreća i manje stresova 

Iako zvuči neuobičajeno, mnogi ljudi sa starenjem postaju srećniji.

U jednoj studiji, koja je obuhvatila više od 1.500 stanovnika San Dijega u dobi između 21 i 99 godina, naučnici su otkrili da su ljudi u dvadesetim godinama bili najviše pod stresom i u depresiji, dok su oni u devetoj deceniji života bili najviše zadovoljni.

Druga su istraživanja takođe proučila vezu između starenja i sreće. Otkrila su da, kako postajemo stariji postajemo otvoreniji prema ljudima i više im verujemo, a takvi ljudi imaju veću verovatnoću da budu srećniji.

Takođe, stariji ljudi često već imaju stabilnu finansijsku situaciju, što je jedan stres manje.

Finansijski stabilni i otvoreniji prema drugim ljudima, oni koji stare, postaju i prijatniji u društvu i spremniji na kompromise, prenosi mnn.com.

U studiji u kojoj je učestvovalo 132.000 ljudi uzrasta od 21 do 60 godina, istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju osvrnuli su se na osobine ličnosti. Rezultati su otkrili da ljudi postaju prijatniji u društvu u četvrtoj deceniji života, i u tome nastavljaju da se „usavršavaju“ i kasnije, tokom šezdesetih godina, navodi Američka psihološka asocijacija.

Psiholog Sanja Srivastava, dodaje da takvi rezultati razbijaju koncept „mrzovoljnih staraca“.

Oni, ne samo da nisu mrzovoljni, već i odavno ne osećaju nesigurnost koja je karakteristična za „mlade godine“. Samopoštovanje im je na visokom nivou, posebno oko 60. godine, navode istraživanja.

Bez migrena i znojenja 

„Samopoštovanje počinje da raste u ranom detinjstvu, ostaje konstantno (ali ne opada) u adolescenciji, snažno se povećava u mladoj odrasloj dobi, nastavlja da raste u srednjoj odrasloj dobi, dostiže maksimum između 60 i 70 godina, a zatim opada u dubokoj starosti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Psychological Bulletin.

Kada je zdravlje u pitanju, poznato je da se deca i mladi često razbole usled boravka u školskim i drugim kolektivima, i to sve dok imuni sistem još nije potpuno razvijen. Kod starijih osoba, prehlade su ređe, a imuni sistem stabilniji.

Ako govorimo o ženama, važno je pomenuti činjenicu da se kod njih migrene smanjuju sa godinama.

Ako su pokretači migrena hormoni, sigurno je da će se one prorediti posle menopauze, smatraju u Američkom udruženju za glavobolje. Samo deset odsto žena i pet odsto muškaraca starijih od 70 godina i dalje prijavljuje migrene, prenosi WebMd.

Pored manjih migrena, sa godinama se smanjuje i broj znojnih žlezda. Studija u časopisu Applied Psichology otkriva da se žene u trećoj deceniji života znoje više nego žene u čestoj i sedmoj deceniji.