„Pasivno pijenje“ ili šteta koju konzumiranje alkohola pričinjava drugima

Istraživanje objavljeno u Journal of Studies on Alcohol and Drugs navodi da svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama jedan od pet odraslih Amerikanaca, što čini oko pedeset tri miliona ljudi, pretrpi štetu zbog pijenja druge osobe, pretežno u vidu pretnji ili uznemiravanja, ali i fizičkog napada, posledica vožnje u pijanom stanju, porodičnih ili finansijskih problema.

Najranjivije grupe – žene i mladi

Autori studije otkrili su da posledice „pasivnog pijenja“ najviše trpe osobe mlađe od 25 godina, žene i osobe koje su i same popile.

Pol ima uticaj na vrstu pretrpljene štete. Tako su žene češće prijavljivale finansijske i porodične probleme, dok su se muškarci žalili na uništavanje imovine, vandalizam i fizički napad.

Ova studija je potvrdila nalaze prethodnih istraživanja kada je konzumiranje alkohola u pitanju: za žene su najveća pretnja krupni muški članovi porodice, a za muškarce – nepoznate osobe.

Istraživanje pokazuje da osobe mlađe od 25 godina imaju veći rizik od povrede zbog pijenja nekog drugog. Čak su i ljudi koji su umereno pili bili više nego dvostruko izloženi riziku od uznemiravanja, pretnji i saobraćajne nesreće koju je izazvala osoba pod dejstvom alkohola.

Značaj zakonske regulative

Odavno je poznato da alkohol uzrokuje brojne zdravstvene probleme osobama koje ga piju ali doktor Sven Adreason iz Istituta Karolinska u Stokholmu tvrdi da je to samo deo njegovog štetnog uticaja.

„Kada su istraživači uporedili relativni uticaj različitih štetnih supstanci na korisnika i na ljude oko njega, zaključili su da alkohol više od svih supstanci, uključujući duvan, heroin i kokain, nanosi štetu drugima“, ističe Andreason.

Kao što su istraživanja o posledicama pasivnog pušenja doprinela uvođenju veće kontrole pušenja, tako se autori ovog istraživanja nadaju da će njihov rad podstaći zakonodavce da donesu regulative koje će smanjiti štetni uticaj alkohola na zdravlje.

Dr Timoti Naimi, stručnjak za javno zdravlje iz Medicinskog centra u Bostonu, zagovara povećanje poreza na alkoholna pića, napominjući da postoje čvrsti dokazi da veći porezi na alkohol smanjuju prekomerno pijenje i umanjuju štetu koju trpe ljudi koji nisu pili.

Dr Sven Andreason vidi određivanje minimalnih cena alkohola kao moguće rešenje za smanjenje njegove štetne upotrebe.

„Ima sve više podataka o naporima koje zemlje preduzimaju u okviru svojih nacionalnih programa kako bi smanjile ne samo upotrebu alkohola već i neke od sekundarnih šteta koje konzumiranje ove supstance pričinjava. Posebno se ističe uticaj cenovne politike na sve oblike nasilja – napade, seksualno nasilje, porodično nasilje, i nasilje prema deci. Na primer, u Kanadi je zabeleženo smanjenje stope nasilja nakon uvođenja minimalnih cena alkoholnih pića“, piše Andreason. 

Vođa istraživanja Madabika B. Najak iz Instituta za javno zdravlje u Oklandu slaže se sa kolegama: „Kontrolne mere, kao što su cene alkohola, oporezivanje, smanjenje dostupnosti i ograničavanje reklamiranja, verovatno su najefikasniji načini da se smanji ne samo upotreba alkohola već i štetan uticaj alkohola na osobe koje ga ne piju“.

Svi naučnici uključeni u istraživanje smatraju da je krajnje vreme da počnemo ozbiljnije da shvatamo sekundarne efekte pijenja alkohola.