Neurolozi uspeli da dekodiraju moždane impulse u pisani tekst

Lekari su uspeli da pretvore moždane signale za govor u pisane rečenice u istraživačkom projektu koji finansira kompanija „Fejsbuk“, a koji pokušava da promeni način komuniciranja sa pacijentima sa teškim ivnaliditetom.

Moždani talasi koji se beleže kada čovek namerava da izgovori određene reči mogu se dekodirati i pretvoriti u tekst brzinom koja omogućava gotovo prirodan tok razgovora, pokazuju rezultati ove naučne studije.

U ovom trenutku, softver koji očitava moždane talase može da protumači samo određene rečenice koje su smeštene u njegovu memoriju, ali naučnici veruju da je to dovoljno za početak rada na konstruisanju mnogo složenijeg i moćnijeg sistema koji će moći da prevodi reči koje osoba pokušava da izgovori u realnom vremenu.

Lekari sa kalifornijskog Univerziteta u San Francisku prihvatili su ovaj izazov u nadi da će stvoriti proizvod koji će paralizovanim ljudima omogućiti da tečnije komuniciraju u odnosu na postojeće uređaje koji se kontrolišu pomoću pokreta oka ili pokretanjem muskulature po virtuelnoj tastaturi.

„Do danas ne postoje protetski sistemi koji omogućavaju korisnicima interakciju brzinom normalnog ljudskog razgovora“, napominje Edvard Čang, neurohirurg i rukovodilac studije koja je objavljena u časopisu Nature.

Istraživanje koje je finansirao „Fejsbuk“, bilo je moguće zahvaljujući trojici pacijenata sa epilepsijom koji je trebalo da budu operisani. Pre nego što je obavljena operacija svoj trojici su na površinu mozga ugrađene elektrode kako bi se ustanovilo u kojoj regiji mozga nastaju epileptični napadi.

Tokom boravka u bolnici, ova tri pacijenta su pristala su da učestvuju u istraživanju doktora Čanga. Pomoću ovih elektroda snimane su moždane aktivnosti pacijenata dok su odgovarali na devet postavljenih pitanja i dok je od njih zahtevano da pročitaju listu od 24 moguća odgovora.

Na osnovu ovih snimaka moždane aktivnosti, Čang i njegov tim je konstruisao algoritam koji je povezan sa uočenim obrascima. Softver je uspeo da identifikuje gotovo trenutno, i to samo na osnovu moždanih talasa, koje pitanje je pacijent čuo i kakav je odgovor dao, sa preciznošću od 76 i 61 odsto.

„Ovo je prvi put da je korišćen ovakav pristup za prepoznavanje izgovorenih reči i fraza. Važno je napomenuti da smo to postigli koristeći veoma ograničen fond reči, ali u budućim studijama se nadamo da ćemo uspeti da povećamo fleksibilnost i tačnost onoga što možemo da prevedemo“, ističe član istraživačkog tima, Dejvid Mozes.

Uprkos obog značajnog proboja, pred naučnicima stoje još brojne prepreke. Jedan od najvećih izazova će biti usavršavanje softvera kako bi mogao da prenosi moždane signale sa što većim fondom reči. To će pak, zahtevati algoritme u kojima će biti uneta mnogo veća količina podataka, kako moždanih signala, tako i reči.

Naredni cilj će biti „čitanje zamišljenih reči“, odnosno rečenica izgovorenih u sebi, jer ovaj sistem čita moždane signale koji se šalju ka govornom aparatu - usnama, jeziku, vilici i grlu. Međutim, neki pacijenti sa povredama ili neurodegenerativnim promenama neće moći da ih koriste, već će im trebati mnogo sofisticiraniji „čitači misli“.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 02. avg 2019, 09:19) - Маторац [neregistrovani]

Истина

"Invalidi
naravno ulozice milijarde samo da bi pomogli invalidima
jel neko uopste moze da poveruje u to"
Само будала може да поверује у то.

(petak, 02. avg 2019, 00:21) - anonymous [neregistrovani]

ETo

sustina je da se ne misli, pametno.

(sreda, 31. jul 2019, 21:04) - Ђурађ Орвеловски [neregistrovani]

Није доста што анализирају...

Није доста што анализирају оно што пишемо на Интернету, сад желе тачније да знају: Шта заправо мислимо?

(sreda, 31. jul 2019, 17:39) - anonymous [neregistrovani]

invalidi

naravno ulozice milijarde samo da bi pomogli invalidima
jel neko uopste moze da poveruje u to