Dijeta kao obavezna terapija

Kancer dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena. Više od polovine žena oboli do pedesete godine, ali se starosna granica poslednjih godina sve više pomera ka mlađoj populaciji, tako da su jednako ugrožene i žene u tridesetim.

Mnogo je faktora koji utiču na nastanak ove bolesti – od genetike, preko zračenja, do neodgovornog ponašanja prema sopstvenom zdravlju.

Doskoro su na vrhu liste rizičnih faktora bili alkohol i cigarete, ali sve ukazuje da su prekomerna telesna težina i ishrana bogata proteinima, a naročito omega šest masnim kiselinama, među „glavnim krivcima“ za rak dojke.

Najnovija naučna studija Medicinskog centra „Majmonid“ u Njujorku, koju su pokrenuli stručnjaci Američke asocijacije kliničkih onkologa, nosi važnu poruku koja će mnogima pomoći: Ako ste oboleli od kancera dojke, smatrajte obaveznim da odete kod nutricioniste koji će vam prepisati dijetu, to je obavezan deo terapije!

Istraživači su otkrili da dijeta sa niskim sadržajem masti pomaže da se smanji rizik od smrti od raka dojke.

Nalazi ove velike, dugoročne studije mogu biti od velikog značaja za milione žena. Jedna od njih je i Tali Lando, ORL hirurg, koja je učestvovala u ovoj studiji, ali ne kao lekar, već kao pacijent. Njoj je dijagnostikovan rak dojke pre pet godina, kada je imala 37 godina.

Posle operacije, hemioterapije i zračenja, ona je potpuno promenila svoju ishranu. Njeni rezultati su sada sasvim dobri i uspela je da pobedi opaku bolest.

Novi podaci pokazuju da je odluka obolele osobe da promeni način ishrane od presudnog značaja.

Žene koje su pratile dijetu sa niskim sadržajem masti imale su 21 odsto manji rizik od smrti od raka dojke, a 15 odsto manji rizik od smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa ženama koje nisu na ishrani sa niskim sadržajem masti, navode u Američkoj asocijaciji kliničkih onkologa.

Reč je o veoma značajnom istraživanju koje je trajalo dvadeset godina. Studija je pratila 48.835 žena u postmenopauzi koje nisu imale rak dojke kada su se upisale.

Jedna grupa je usvojila dijetu sa manje masti, sa svakodnevnim obrocima voća, povrća i žitarica i smanjila unos masnoće na oko 25 odsto ukupnih kalorija.

Kontrolna grupa je nastavila svoju normalnu ishranu, sa masnoćom koja je činila oko trećinu ukupnih kalorija.

U studiji se sugeriše da promene u ishrani ne moraju biti drastične da bi imale trajni uticaj a suština je u tome da se organizmu obolele osobe pomogne kako bi se lakše borio, da se ojača imunitet, izbace otrovi i uz drugu terapiju steknu veće šanse da se pobedi kancer dojke.