Dejvid Vujić: Skepticima poručujem da je sletanja na Mesec bilo

Svi koji pamte, danas se prisećaju gde su bili kada su čuli vest da je Armstrong kročio na Mesec. Gde ste Vi bili? Šta je bio Vaš posao u tom trenutku i kako ste pratili sletanje?

Zanimljivo je da smo bili jako uzbuđeni, da smo osećali jako uzbuđenje povodom uspeha „Apolove" misije. Moje kolege i ja smo se nalazile na poslu, mnogi su bili u kontrolnom centru kako bi pratili letelicu. Neki od nas su bili u konferencijskim salama koji se nalaze u proizvodnom pogonu u Kaliforniji. Ja sam bio zadužen za nadgledanje razvoja čitavog projekta. Svi smo bili okupljeni i nadali smo se uspešnom sletanju. 

Cela planeta pratila je lansiranje, strepela da li će se posada vratiti. Jeste li vi u timu imali dilemu i imali sumnju u uspeh ove misije?

Nije bilo toliko straha koliko je bilo anksioznosti i određena doza zabrinutosti. Međutim, već početkom šezdesetih godina počeli smo rad na projektu i trebalo nam je devet godina da razvijemo čitavu letelicu i čitav projekat. To je neverovatan podvig. Uspeh misije je zahtevao mnogo toga, na pr. bilo je potrebno 99 odsto kvaliteta i bezbednosti za našu ekipu. Ako govorim kao neko ko je bio tamo tokom lansiranja, nije bilo toliko straha nego smo osećali zabrinutost i čitava organizacija i svi oni koji su bili odgovorni za inženjerski deo projekta osećali zabrinutost, ali bili su ipak donekle sigurni da će biti uspešan.

I 50 godina posle ovog velikog događaja mnogi imaju dileme. Ima i onih koji tvrde da se to nikada nije dogodilo i da je sve izrežirano. Imate li Vi neke nedoumice u vezi sa misijom u kojoj ste učestvovali? Šta još treba da se razjasni o ovom događaju?

Naravno, i dalje ima dosta skeptika u vezi sa tim da je „Apolo" zaista sleteo na Mesec. Mnogi veruju da je čitav taj program snimljen u studiju poput Diznilenda, ali to nije slučaj. Bilo je mnogo prezentacija i fotografija koje su napravljene na Mesecu i koje su dokaz sletanja, ali njih su ljudi pogrešno tumačili. Videli smo sliku Armstronga koji stavlja američku zastavu koja se vijori na Mesecu i odmah su skeptici rekli da tamo nema vazduha i da tamo ne može da se vijori. Međutim, Armstrong je bio veoma svestan toga i zakačio je poprečne štapove kako bi zastava mogla da se vijori.

Druga stvar za koju su se skeptici zakačili bila je primedba da se na nekim fotografijama vidi odraz Armstronga na viziru kacige Baza Oldrina i pitaju se ko je to snimao. Skepticima odgovaram da su to bile kamere koje su se nalazile na njihovim odelima o one su snimale kako su se kretali.

Pokušali smo da srušimo sve te dileme skeptika, međutim jedan deo javnosti i dalje sumnja u uspeh misije, ali to jeste bila uspešna misija.

Gotovo pola veka, više od 45 godina, proveli ste u aeronautici i avio-industriji. Ima li dostignuća, otkrića i poduhvata u Vašoj karijeri koje se može meriti sa ovim iz 1969. godine u julu?

Nakon uspešnog sletanja na Mesec, bilo je mnogo otkrića pojavila se informaciona tehnologija, lansirne rakete, imamo mobilne telefone, naš komunikacioni sistem se veoma razvio. Naši inženjeri su nastavili da dizajniraju i razvijaju sisteme ne samo za istraživanje svemira već i za druge sfere. Na primer, poznato nam je vozilo Tesla koje je razvijeno na temelju saznanja od tada.

Sada je sistem svemirskog istraživanja bezbedan i ostvariv. Bilo je i drugih napredaka i u medicinskoj tehnologiji koji su započeti u „Apolo“ programu gde smo razvili razne programe koji su preteča raznih otkrića danas. 

Mi pripisujemo ta dostignuća i Srbima koji su učestvovali u tom programu i generalno Srbima, recimo Tesla i Mihajlo Pupin imali su ključnu ulogu u uspehu programa „Apolo“ i želim to da istaknem jer mnogi razvoji i procene testova mogu njeihova su otkrića.  

Svih ovih godina izuzetno ste angažovani. Jedan ste od osnivača i predsednik Tesline naučne fondacije, potpredsednik Srpskog instituta, član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kako se priča kad god imate priliku podsećate na svoje srpsko poreklo. Kako ćete, osim razgovora o svemiru i misiji iskoristiti boravak u Srbiji? 

Uživao sam u svakom trenutku u Beogradu i imao sam priliku da razgovaram sa mnogim ljudima o misiji. Imao sam veoma gust raspored, ali zaista sam uživao znajući da prenosim poruku Srbiji i deci u Srbiji da im prenosim nešto na šta mogu da se ponose i posle niza razgovora i prezentacija, ja ovde imam familiju u Beogradu i nadam se da ćemo imati jedan porodični skup pošto mnogi članovi moje familije se nikada nisu upoznali, žive u različitim delovima Evrope. Moja sestra živi u Kaliforniji, ali osim nje moja rodbina je ovde. Moj otac je emigrirao u Ameriku pre Prvog svetskog rata i nikada nismo zaboravili značaj porodice i Srbije i zato bih voleo da imam doviljno vremena da posetim porodicu i prijatelje koje imam ovde.