„Apolo“ program najveći tehnološki skok u istoriji, teorije zavere gluposti

Profesor Mašinskog fakulteta Momčilo Milinović objašnjava da u 20 veku nije postojala veća naučna misija od programa „Apolo 11“ i konstrukcije noseće rakete „Saturn 5“.

„Nikada u istoriji civilizacije takav tehnološki poduhvat nije bio zamišljen i realizovan. Prosto je neverovatan je broj teoretičara zavere koji se javlja proteklih 40 godina“, navodi Milinović.

Prema njegovim rečima, to su sve ljudi koji su o tome čuli, a posle donosili svoje mišljenje.

„Mišljenje je jedna stvar, a istina sasvim druga“, ističe profesor.

Milinović navodi brojna, kako kaže, „veštačenja“: „Ne njiše se zastava. Otisak nije dobar.“

„Zamislite kolike su to gluposti. Ali nikada nisam čuo ozbiljnog inženjera koji je uzeo 39 (!) izveštaja Nase, o svakoj komponenti posebno, o svakom motoru, okrenuo priloge, pogledao dijagram merenih sila, otisaka konstrukcije i onda tek rekao: 'Čekaj, ovo je nemoguće'“, ističe Milinović.

U osnovi teorija zavere je, prema mišljenju Milinovića, tragedija koja se dogodila u sukobu dve velike sile.

„Osnovni problem je Hladni rat. Tu je toliko političkog menadžmenta. Džon Ficdžerald Kenedi nije znao šta da radi. Rusi su već bili u kosmosu. Onda je rekao: 'Idemo na Mesec'. Prošle godine Donald Tramp je u bazi u San Dijegu rekao: 'Šta meni Rusi hipersonične rakete. Idemo na Mars'. Tako počinju njihove desetletke. Kenedijeva je počela 1961. i završila se 1972. Nema više 'Apola'. Završena je bajka koju smo hteli“, objašnjava Milinović.

Početak „Apolo“ programa 1961. označio je uključivanje svih kapaciteta SAD, koja je napravila najmoćniji tehnološki skok koji je ikada jedna zemlja na svetu postigla.

„To je bilo skoro histerično. Dok nisu došli do finalne faze, oni su napravili puno grešaka. Svakih pet meseci su lansirali raketu i na svakoj probali po jedan deo 'Apolo' leta. Manevar, izbacivanje...“, kaže Milinović.

Na pitanje da li će ponovo čovek sleteti na Mesec, profesor kaže da je skeptičan.

„Nasa više nema taj novac. U vreme programa 'Apolo' Nasa je trošila 4,2 odsto ukupnog budžeta SAD. Sada je njen budžet daleko manji. Gde su nestale ostale pare? Pa u vojnu industriju. Da budemo iskreni, 'Apolo' je bila vojna misija, a njen glavni zadatak bio je da posle završenih istraživanja napravi nove vojne tehnologije“, ističe profesor.

Kako je naveo, posle toga sve što je „Apolo“ iznedrio otišlo je u vojnu industriju – „Boing“, „Aero-džet“, „Lokid Martin“, „Nortrop“.

Kada se razgovara o budućem lunarnom programu mora se uzeti u obzir i buduće misije na Mars.

„Mi nemamo sada pogonsku tehnologiju koja bi mogla da nas preveze do Marsa. Imamo mi tu tehnologiju na papiru i laboratoriji, ali da neko to uradi sa Zemlje je nemoguće. Ali sa Meseca bi to bilo puno pouzdanije. Tu ste već u interorbitalnom letu, tu možete da čekate kada je Mars najbliži, a propulzija je mnogo jednostavnija jer nema otpora kao na Zemlji“, navodi Milinović.