Da kolegi crkne krava

Većina zaposlenih prisustvovala je ili barem čula da je neki kolega bio ogovaran, maltretiran ili izložen mobingu.

U najvećem broju dosadašnjih istraživanja na ovu temu, tvrdi se da posmatrači osećaju empatiju prema žrtvi i bes prema počinitelju.

Međutim, doktor ekonomije Džejmi Glor sa Univerziteta u Cirihu smatra da ovo gledište pojednostavljuje kompleksnu prirodu socijalne dinamike.

Ona se zajedno sa kolegama sa šangajskog univerziteta Đao Tong i Nacionalnog univerziteta u Singapuru posvetila istraživanju nastanka, razvoja i posledica zluradosti – osećanja koje je na nemačkom poznato kao „šadenfrojde“ (schadenfreude, termin je nastao spajanjem dve reči: schaden – zlo, freude – radost).

U pitanju je emocija o kojoj filozofi još od Aristotela diskutuju, ali koju su savremena istraživanja organizacionih kultura u velikoj meri previdela.

         Isticanje na poslu podstiče zavist i zluradost

Pored toga što moderne radne organizacije pružaju pozitivna socijalna iskustva, kao što su zajedništvo i podrška, to su mesta koja podstiču konkurenciju, zavist i tenzije unutar radnih grupa.

Takva negativna dinamika povećava verovatnoću da će neki ljudi imati korist od lošeg postupanja prema drugima i ti uslovi su pogodni za buđenje i napredovanje zluradosti.

„U kompleksnim i užurbanim sredinama, kao što su radna mesta, ljudi se fokusiraju na ono što je najvažnije za njih same i njihove ciljeve“, kaže dr Glor. To znači da će zluradost najverovatnije biti usmerena prema radnicima koji se posebno ističu i bude zavist.

 Maltretirajući takvog kolegu, osoba pokušava da se izjednači s njim i potencijalno poveća svoju šansu za dobijanje željene nagrade, kao što su bonus i unapređenje.

            Začarani krug zlostavljanja

Autori istraživanja objašnjavaju da posmatrači mogu biti posebno otvoreni u ispoljavanju zluradosti ako smatraju da je žrtva zaslužila zlostavljanje i da je na neki način za njega odgovorna, kao na primer, zbog ranijih prestupa.

Istraživači prave razliku između ove „opravdane zluradosti“ i ambivalentne, kada je uživanje u tuđoj nesreći zamagljeno osećajem krivice i stida.

Problem sa ovim osećanjem, posebno onim koje se smatra opravdanim, jeste u tome što može pokrenuti više ciklusa maltretiranja. Tako posmatrači mogu početi nepravedno da tretiraju metu svoje zluradosti, na primer, odbijanjem da joj pomognu ili tako što je aktivno isključuju.

Na taj način uživanje u bolu druge osobe može stvoriti začarani krug zlostavljanja. „Ako se ʼšadenfrojdeʼ raširi među zaposlenima, zlostavljanje može postati normalno“, zaključuje Džejmi Glor.

              Preporuke stručnjaka

 U skladu sa nalazima istraživanja, autori daju nekoliko preporuka za rešenje ovog problema na radnom mestu.

Rukovodiocima savetuju da promovišu zajedničke ciljeve i da se zalažu za stimulaciju timova, a ne pojedinaca.

Stvaranje inkluzivne atmosfere ujedno pomaže da se smanji osećanje „različitosti" koje ima tendenciju da promoviše zluradost.

Osim toga, autori naglašavaju važnost kontinuiranog sprovođenja pravednih propisa i procedura kako bi se smanjila potencijalna ogorčenost i zavist prema najvrednijim radnicima. Na kraju, korisno je obratiti posebnu pažnju na predvodnike društvenih grupa koji formiraju njihove stavove kako bi se izbegla spirala zlostavljanja.