Da li znate šta je knitomanija?

„Šetam ulicom, šetam po parku, a kese lete na sve strane. Ptice raznose hranu iz tih kesa svuda naokolo. Onda mi se to smučilo i rekla sam sebi – uzećeš nešto korisno da radiš s tim kesama“, priseća se Rada Todorović kako je sve počelo.

Od velikog problema, do ekološkog rešenja – takav put pređe jedna plastična kesa kada dođe u baka Radine ruke. Tehniku pletenja kesa naučila je od svoje majke.

„Kada sam bila mala, imala sam raznorazne ideje; i da heklam i da štrikam i da šijem, to sam volela, a heklanje posebno. Gledala sam mamu kako radi, pa sam poželela i ja. A kese radim da bi se ljudi malo opametili i shvatili da treba da čuvaju prirodu“, kaže baka Rada.

Zahvaljujući ovoj zanimljivoj ideji, kese više ne završavaju u prirodi, već od njih nastaju kreativni i korisni proizvodi.

Miloš Todorović kaže da je to neka vrsta kreativne reciklaže. „Spajaju se proizvodi koji bi završili na deponijama ili u prirodi, a ovako ih zapravo sakupljamo i upotrebljavamo na drugačiji način i dajemo im novu funkciju“.

Kreativnost je ključ 

Ideja je mnogo – od praktičnih torbi, ukrasa za jelku, privezaka, podmetača za čaše, seta za kupatilo, pa sve do fenomenalne narodne nošnje.

„Pokušavamo zapravo da osmislimo razne proizvode koji bi motivisali ljude da više obraćaju pažnju na plastiku, na kese. Mislim da svi zajedno treba da radimo na podizanju svesti – i ljudi koji se bave edukacijom o ekološkim problemima i odlaganju otpada i oni koji se bave proizvodnjom proizvoda od recikliranih materijala“, naglašava Miloš.

Knitomanija je značajna i za prirodu i za društvo. Osim što podiže ekološku svest građana, doprinosi i poboljšanju položaja starijih i socijalno ugroženih.

„Stari ljudi koji žele da dodatno zarade, mogu da pletu u kućnim varijantama, a mi kese da sklonimo iz prirode i sa ulice“, kaže ovaj mladi student.

Privredna komora Srbije podržala je njihovu ideju, a kako i ne bi kada se zna koliko su plastične kese štetne za prirodu.