Ole sijesta, ole fijesta!

Ole!

Dok Italijani radost života opisuju u dve reči – „dolče vita“, Španci čak nekoliko poruka šalju uzvikom – „Ole!“ Tu je sadržana poruka ohrabrenja, podrške, pozdrava – naročito kada je reč o nekom takmičenju ili borbi – ili izraz oduševljenja u zanosnoj igri flamenko.

„Ole!“ je i dubok izraz saučesništva publike i posmatrača, kao i saosećanja sa osobom koja je pred vama.

Recept za dugovečnost

Red, rad i disciplina – poručuje Zapad, samokontrola i balans – preporuka je Istoka, a recept za zdrav život očigledno podrazumeva mešavinu svega navedenog.

Nauka kaže da je tajna dugovečnosti Španaca u mediteranskoj ishrani. Istina je da je reč o veoma dobrom izboru namirnica koje obiluju antioksidansima, omega tri masnim kiselinama, vitaminima i mineralima.

Priroda je podarila stanovnicima Španije blagodeti Mediterana: mogu da uživaju u plodovima mora, ribi, raznim vrstama voća i povrća; da se bave stočarstvom i zemljoradnjom, da imaju kvalitetno svinjsko meso i tradicionalne specijalitete, maslinovo ulje, nadaleko čuvena vina i još mnogo toga. 

S druge strane, Španci su ostali verni tradiciji, i što je još važnije – razvili su ekološku svest do zavidnog nivoa, te im svaki korak ka „savremenom“ nije doneo velike negativne uticaje, niti naneo štetu prirodi.

Deluje neverovatno da su neke od najposećenijih turističkih destinacija, koje na godišnjem nivou obiđe na stotine hiljada ljudi, potpuno očuvane i veoma zaštićene od zagađenja.

Kazne za neprimereno ponašanje i uništavanje prirode izuzetno su visoke. Bez obzira na to kolika je ekonomska dobit od turizma, ne „povlađuje“ se strancima po svaku cenu.

U mnogim mestima sijesta je deo svakodnevne rutine i nema te sile koja bi trgovce, pa čak i ugostitelje naterala da u periodu za popodnevni predah rade.

Za to postoje sezonski radnici u turističkim centrima a u mirnim, manjim mestima ili selima dok traje sijesta vlada blagotvorna tišina. Opet, strastveni Španci kada slave – to onda čine „punim plućima“.

Mentalno zdravlje

Fijeste su pravi praznici i ode životnoj radosti, plodovima prirode, slavlju rodne godine i svemu čemu se može nazdraviti uz igru, hranu i smeh.

Mnogi narodi bi mogli da pozavide Špancima na negovanju porodičnih odnosa, što u današnjem svetu usamljenih i otuđenih duša mnogo znači – kako pojedincu tako i celom društvu. Ima tu svega – od preterane brige, žučnih rasprava, do strastvenih zagrljaja, ali važno je da se familije drže na okupu. To je dragocen faktor stabilnosti.

Šta je još dobro u Španiji pa su ljudi čak i u turbulentnim vremenima prilično dobro mentalno i fizički očuvani?

Uređen, besplatan sistem zdravstvene zaštite, dostupan svima. Na taj način država pokazuje brigu o javnom zdravlju, ali i individualnim razlikama kada je reč o materijalnom statusu stanovništva, te niko nije izopšten ni napušten u bolesti.

Zdravstvena usluga koja je svima dostupna, odlična je preventiva za mnoge bolesti. Kada je reč o školskom sistemu, treba istaći da su osnovne i srednje škole besplatne a budući da je Španija imala izuzetno visok broj nezaposlenih, reforma školstva iz 2013. godine, polako pokazuje pozitivne rezultate.

Ipak, ne dajte se zavarati, život u Španiji nije bajka, primanja su manja od standarda zemalja EU. Mladi i školovani kadrovi iseljavaju se u zemlje gde nalaze bolje plaćene poslove. Međutim, suština ove priče je usmerena na porodicu.

Porodičan život u Španiji je jednom rečju prijatan, čak i sa solidnim primanjima. Prijateljski odnosi su dominantni a vlada i kosmopolitski duh. Život je usmeren na porodicu, porodične obaveze su prioritetne a godišnji odmori se retko preskaču.

Interesantno je da su deca u Španiji, bar na prvi pogled, prilično slobodna i samostalna. Ne forsira se „uklapanje“ u sredinu po svaku cenu pa je i radost detinjstva i bezbrižnog odrastanja na neki način produžena.

Nema suviše ambicioznih roditelja i često se čuje da „deca dugo treba da ostanu prava deca“.

Ako se ponovo osvrnemo na zvanično istraživanje Instituta za merenje i procenu zdravlja u Sijetlu, koje kaže da će Španci u proseku živeti 85,8 godina, možda treba da se oslobodimo nametnutih obrazaca takozvane sreće i uspeha.

Uz prijateljsko „Ole!“, povremenu fijestu i obaveznu sijestu, možda pronađemo lepšu stranu svog života, pa bez gorčine dočekamo starost.