Italijani spasavaju stabla masline

Kako se boriti protiv smrtonosne bolesti koja ubija masline u nekim zemljama južne Evrope? Odgovori se pojavljuju u Italiji.

Đulijan Lopez Gomez, vlasnik nepreglednih plantaža maslina, kaže da smrtonosna bakterija napada drveće i tako ʼupravljaʼ drevnim poljoprivrednim i ekonomskim aktivnostima i u Italiji i u drugim zemljama južne Evrope. „Na ovom zemljištu je bujalo 4.000 stabala maslina, koja su skoro pet vekova bila u vlasništvu iste porodice italijanskih proizvođača maslinovog ulja".

Onda je iznenada bakterija Xylella fastidiosa počela da suši drveće.

„Moja proizvodnja je pala za oko 80 odsto za samo tri godine. Svaki eventualni oporavak će biti veoma spor“, kaže Đovani Melkarne, proizvođač maslinovog ulja.

Uništena plantaža je sada eksperimentalno polje za istraživače i studente iz Evrope, Severne Afrike, Irana, sa Bliskog istoka.

Oni su uključeni u evropski istraživački projekat koji ima za cilj uspostavljanje ranih dijagnostičkih alata i razmenu znanja radi boljeg rešavanja problema.

Maroun el Moujaber, agronom i koordinator programa, ističe:

„Vrlo je važno što pre identifikovati bolest. To je prva stvar koju radimo. Druga stvar je da podelimo naučno znanje, zato što ova borba protiv bolesti mora biti multidisciplinarna. Moramo se boriti ne samo iz perspektive biologije već i pomoću alata koji dolaze iz oblasti sociologije, ekonomije i biotehnologije“.

Bakterije se uglavnom prenose sa drveta na drvo insektima. Istraživači su prvo morali da identifikuju i karakterišu patogen i to je bio poseban izazov.

„To je bakterija koja se isključivo kolonizuje i deluje unutar posuda drveta. Blokira vodu i mineralne soli od korena do lišća. Pošto se sve događa isključivo unutar drveta, to čini ovu bolest izuzetno komplikovanom“, ističe Donato Boša, fitopatolog u italijanskom Nacionalnom savetu za istraživanje.

Rani dijagnostički alati i aplikacije za monitoring patogena su razvijeni i testiraju se da bi se sprečilo njegovo širenje.

Franko Valentini, agronom, tvrdi da se bakterija danas smatra endemskom u pogođenim regionima. „To znači da ju je više gotovo nemoguće iskoreniti ili eliminisati. Zato moramo naučiti kako da živimo s njom“.

Trenutno se proučava više od 500 sorti maslina na eksperimentalnim poljima. Postignut je određeni napredak, kažu istraživači.

Pjer Federiko Lanote, agronom u italijanskom Nacionalnom savetu za istraživanje, naglašava:

„Već smo identifikovali određene vrste koje su otporne na bolest, ali to je samo početak, jer nastojimo da pronađemo još otpornije varijante“.

 Lokalni proizvođači maslinovog ulja se nadaju da će im istraživanje pomoći i da će garantovati bolju budućnost za njihove maslinjake.