Paulovnija: sreća za porodicu, ukras u bašti i izvor kiseonika

Paulownia tomentosa je dobila ime po Ani Pavlovnoj, kćerki ruskog cara Pavla Romanova, koja je udajom postala kraljica Holandije. Epitet vrste tomentosa označava da je list biljke „somotasto dlakav“, ili jednostavnije, nežan na dodir.

Međutim, paulovnija nema veze ni sa Rusijom ni sa Holandijom, već sa dalekom Kinom, u kojoj raste od davnina. Da to drvo zaista zaslužuje naziv carsko, dokazuje raskošnom lepotom izuzetno krupnih, plišanih listova i još lepših ljubičastih cvetova prijatnog mirisa.

Pored toga što je ima u Kini i Japanu, ova vrsta je široko rasprostranjena i u Koreji, ali i u regionima sa umerenim klimatskim zonama, jer joj mraz ne prija. Veoma je cene u Japanu, gde krasi mnoga državna obeležja.

Drvo ove vrste veoma brzo raste, naročito prvih 15-20 godina. Paulovnija ne voli da bude u senci drugih, ne prija joj hladovina, kao ni krošnje drugog drveća.

Možda je to i razlog što nerado raste u velikom društvu, tj. šumi, pa uglavnom voli da bude sama, da je svi jasno vide i dive joj se.

Naravno, tamo gde je čovek umešao svoje prste nastali su drvoredi paulovnije, ali sasvim opravdano krase najlepše parkove i bašte sveta.

Drvo za sreću, blagostanje i mir 

Prelepo drvo poseduje i druge kvalitete, ne samo estetske. Prema verovanju na Dalekom istoku, svaka porodica bi trebalo da ima bar jedan predmet u kući izrađen od ovog drveta jer donosi sreću, blagostanje i mir u domu.

Jedan od običaja u Kini je da se drvo posadi kada se rodi devojčica, a kasnije da se baš to drvo koristi za izradu umetničke rezbarije i predmeta koje stasala devojka nosi u miraz.

Mnogo je lepih priča o paulovniji. Legenda kaže da će feniks sleteti na njeno drvo samo ako je vladar te zemlje dobar i pravedan.

Stručnjaci tvrde da je odličan materijal za izradu muzičkih instrumenata i nameštaja, logično – lepo se lepom raduje.

Poslednjih godina u čitavom svetu vlada veliko interesovanje za paulovniju jer se pokazalo da ima visoku energetsku vrednost i izuzetan ekološki potencijal.

Konkretno, listovi te vrste izuzetno dobro upijaju ugljen-dioksid, koji je glavni krivac za takozvani efekat staklene bašte.

Paulovnija je odavno ukras mnogih vrtova. U Beogradu je možete videti u parku kod Narodne skupštine, ima je i u Pančićevom parku, Botaničkoj bašti, na Topčiderskom brdu, ali i u dvorištu jedne kuće u Njegoševoj ulici na Vračaru.

Lako se prepoznaje a opojni miris ljubičastih cvetova dugo se pamti. Možete je „sresti“ u Banatu, kažu da je viđena i u Bačkoj i Sremu...

I to nije sve, ekolozi tvrde da je paulovnija drvo budućnosti za oplemenjivanje gradskih površina, naročito oko velikih saobraćajnica i industrijskih zona.