Američko pravosuđe škodi mentalnom razvoju tinejdžera – upozoravaju naučnici

Kejsi u svojoj studiji navodi tragični slučaj šesnaestogodišnjeg Kalifa Braudera, koji je posle optužbe za krađu ranca, boravio u popravnom domu.

Budući da nije mogao da plati kauciju od tri hiljade dolara, proveo je u nasilnom okruženju tri godine, i to oko dve trećine vremena u samici, da bi dve godine posle oslobađanja (2013), izvršio samoubistvo.

Kejsi pominje da je Brauder proveo vreme na „užasnom mestu za dete koje je još odrastalo“. On pominje taj slučaj kako bi naglasio da krivični pravosudni sistem, uključujući nasilje, izolaciju i stres koji prate zatvaranje mladih – razorno deluje na mentalni razvoj adolescenata i dece. 

Nedavno odvajanje dece imigranata od porodica i njihovo zadržavanje u pritvorskim centrima, prouzrokovalo je slične probleme.

Kejsi navodi da razni eksperimenti sa laboratorijskim životinjama i ljudima pokazuju da hronični stres i nasilno okruženje „utiču upravo na onaj deo mozga koji se radikalno menja tokom adolescencije“. Nauka potvrđuje u mnogim oblastima da „način na koji se tretiraju mladi ljudi – nije put zdravog razvoja“.

Godine nisu važne 

U SAD oko 53.000 mladih uzrasta do 18 godina nalazi se u zatvorima, popravnim ustanovama ili drugim vrstama sličnih objekata, daleko od kuće.

Budući da neke države nemaju starosnu granicu prema kojoj se detetu može suditi za počinjena krivična dela kao odrasloj osobi, mnogi mladi osuđeni su i kažnjeni prema zakonima kreiranim za odrasle.

U razvoju mozga, granica između detinjstva i zrelog doba – široka je i nejasna. Mentalno sazrevanje zavisi od toga koja se neuronska mreža ili proces meri. 

Neke sposobnosti, poput one da pamtimo niz brojeva ili reči koje počinju određenim slovom, razviju se do 18. godine. 

Ostale veštine, kao što je sposobnost odupiranja pritisku vršnjaka, donošenje dobre odluke pod stresom i izbegavanje rizika, još se razvijaju i menjaju u dvadesetim godinama, pokazuje istraživanje. 

Činjenica da se mozak mlade osobe još razvija, može postati očigledna tokom interakcije sa policijom. Mladi ljudi ne shvataju nužno svoja prava, a ponekad će pobeći ili reći pogrešnu stvar kada su „saterani u ćošak“, kaže Kejsi. „Deca reaguju impulsivno pod pretnjom... kako bi ona znala da treba da traže advokata?“

Mladi ljudi treba da budu odgovorni za svoje postupke, ali da se uzme u obzir njihova „smanjena odgovornost“, smatra Kejsi.