Kad su ljudožderi brojali kalorije

Naučnici iz Nacionalnog centra za istraživanje evolucije čoveka u Španiji analizirali su kosti sedam pripadnika vrste homo antecessor koje su pronađene na arheološkom lokalitetu Gran Dolina u pokrajini Burgos.

Na njima su otkrili prepoznatljive znake kanibalizma: tragove ljudskih zuba, sečenja i preloma napravljenih da bi se došlo do koštane srži. Uz ove, nađene su i kosti devet drugih vrsta sisara kojima se ovaj praistorijski čovek hranio.

Čini se da je homo antecessor imao veliki izbor životinja na meniju, pa zašto se ipak odlučio na kanibalizam, pitali su se istraživači. Oni su koristili kompjuterske modele da bi izračunali koliki je bio dnevni kalorijski unos homo antecessor-a.

Zatim su procenili kalorijske vrednosti različitih životinja, kao i čoveka, i izračunali energiju koja bi bila potrebna da se uhvati određena vrsta. Pretpostavili su da su lovci birali plen koji im sa najmanje truda obezbeđuje najviše kalorija.

 Brojanje kalorija

Nalazi prethodnih studija pokazali su da, iako je ljudsko meso imalo dovoljnu nutritivnu vrednost, bilo je drugih životinja koje su predstavljale kaloričniji obrok.

Međutim, ako su lovci trošili manje energije da ulove ljudski plen, imali su korist čak i od mesa niže kalorijske vrednosti, smatraju naučnici iz Nacionalnog centra za istraživanje evolucije čoveka u Španiji.

Oni su otkrili da je meso čoveka činilo manje od 13 odsto kalorijskih potreba homo antecessor-a. Većinu su ispunjavale životinje poput nosoroga, jelena i konja.

„U poređenju s ljudima, te životinje su bile teži plen i lov na njih je zahtevao veliki utrošak energije“, istakao je glavni autor studije Hesus Rodrigez. 

„Naše analize pokazuju da je homo antecessor, kao i svaka druga grabljivica, birao ulov po principu optimizacije troškova i koristi. Uzimajući u obzir samo ovaj odnos, čovek je bio meta najvišeg reda. To znači da se u poređenju sa drugim životinjama, od ljudi moglo dobiti mnogo hrane po 'niskoj ceni'“, zaključio je Rodrigez.