Ko je za ćuftu sa proteinom larvi?

Lars Henrik Lav Hekman, upravitelj proizvodnje, larve vidi kao moguć izvor proteina u budućnosti.

Sun Dolver Nigard iz Danskog tehnološkog instituta misli da u budućnosti neće biti kuhinjskog otpada, već će se svi viškovi hrane koristiti kao resurs.

Jakob Harms, šef lokalnog restorana, smatra da larve treba da uđu u prehrambene proizvode ako ih ljudi prihvate. Njemu se dopada ideja da u budućnosti svoje goste posluži junećom ćuftom, koja sadrži 20 odsto proteina nastalog od larve.

Zagovornici veće zastupljenosti insekata u prehrambenoj industriji i oni koji smatraju da bi larve u budućnosti mogle biti podoban izvor proteina, imaju nekoliko dobrih argumenata: 

– Uzgojem larvi emituje se sto puta manje ugljen-dioksida nego uzgojem stoke, a one zauzimaju neznatan prostor.

– Većom konzumacijom insekata mogu se rešiti dva velika civilizacijska problema: problem nedostatka hrane koji će neizostavno nastupiti rastom populacije na planeti i problem prečišćavanja otpada.

– Insekti su deo ljudske ishrane od pamtiveka. A to što su na evropskim i američkim trpezama neznatno zastupljeni, pripisuje se kulturološkim faktorima.

Ima i kontraargumenata, naravno, pa se tako navodi i da je količina proteina i masti koja se dobija iz skakavca, na primer, manja od one koja se unosi jedenjem govedine ili sira.

Činjenica je da insekti „na mala vrata“ ulaze na trpeze. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, od 2003. godine radi na promovisanju jestivih insekata u mnogim zemljama širom sveta putem publikacija, stručnih sastanaka i veb-portala o jestivim insektima; kroz umrežavanje i multidisciplinarne interakcije sa različitim sektorima unutar i izvan FAO-a.