„Ozelenjavanje“ industrije za konkurentnost na tržištu

Proizvodi iz zastarelih tehnologija su jeftiniji a Evropa neće dozvoliti da budu konkurencija skupljoj robi za čiju proizvodnju su ispunjeni svi potrebni uslovi, rekla je za Portal RTS-a Danijela Božanić, ekspert u oblasti klimatskih promena.

Industrijska postrojenja u Srbiji moraće znatno da izmene način poslovanja i unaprede tehnologije i proizvodnju u skladu sa zahtevima tržišta Evropske unije. Naše zakonodavstvo još nije regulisalo ovu oblast, Zakon o klimatskim promenama i dalje je u formi nacrta. Njime će biti uvedena obaveza monitoringa, verifikacije i izveštavanja o emisiji ugljen-dioksida iz određenih industrijskih postrojenja, o čemu je bilo reči na okruglom stolu održanom u okviru 32. međunarodne konferencije Procesing.

Gasovi sa efektom staklene bašte u atmosferi propuštaju sunčevo zračenje, ali sprečavaju oslobađanje toplote. To su vodena para, ugljen-dioksid, metan, oksidi azota, (Chlorofluorocarbons) CFC jedinjenja – ugljovodonici u kojima su atomi vodonika zamenjeni hlorom ili fluorom. Kako bi se smanjila njihova emisija, EU je uvela plaćanje svake tone emitovanih gasova sa efektom staklene bašte.

Novi izvori energije

Tehnologija je dostigla nivo kada dalja usavršavanja ne mogu dodatno da smanje emisiju gasova staklene bašte, već se ide na promenu izvora energije, smatra dr Aleksandar Jovović, profesor Katedre za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu. „Za to su potrebni zakoni koji će uvoditi obnovljive izvore energije bez emisije ugljen-dioksida ili sa povoljnijim bilansom emisije poput biomase.“

Prema rečima Danijele Božanić, eksperta u oblasti klimatskih promena, deo zakona obavezivaće industriju da vrši monitoring gasova sa efektom staklene bašte i da monitoring plan dostavi uz zahtev za dobijanje dozvole za emisiju gasova sa efektom staklene bašte koju izdaje nadležno ministarstvo. Druga obaveza industrije biće izveštavanje o emisijama na osnovu monitoring plana.

Trgovina emisijama gasova staklene bašte deo evropskog zakonodavstva

Kako bi se smanjila emisija štetnih gasova u atmosferu i efekat staklene bašte sa uticajem na klimatske promene, uspostavljeno je trgovanje emisijama (2005). Postrojenja iz energetskog i industrijskog sektora zemalja EU (pridružile su se Norveška, Lihtenštajn i Island) kupuju dozvole za emisiju gasova staklene bašte. Kompanije sa čistom tehnologijom mogu da sačuvaju i prodaju dozvole onima koji su prekoračili dozvoljenu količinu emitovanih gasova.

„Novac kojim se plaća za svaku oslobođenu tonu ugljen-dioksida ide u inovacioni fond EU, odakle se finansira borba protiv klimatskih promena koja može uključiti sve metode - od sađenja šuma, preko uvođenja principa energetske efikasnosti u industriji i zgradarstvu, do izgradnje novih tehnoloških jedinica koje rade na bazi novih čistih tehnologija“, rekao je prof. Jovović.

Samo praćenje emisije gasova staklene bašte finansijski nije zahtevno. „Monitoring plan, praćenje i izveštavanje radite na osnovu izračunavanja. Skupo je ono što dolazi posle, a što nije obuhvaćeno ovim zakonom – trgovanje emisijama. Na nivou EU imate obavezu drastičnog smanjenja emisija, što zahteva nove, skupe tehnologije“, dodala je Božanić.

Naši sagovornici smatraju da je najveća korist od uvođenja ovog zakona i praćenja emisija i izveštavanja o njima da naša industrija i sektor proizvodnje energije postanu svesni da je to nešto što nas ubrzo čeka i da je bolje da se krene na vreme i na taj način produži period investicija.