Mapa neba

Najranija astronomija temeljila se na ta četiri elementa u svemiru (zemlja, voda, vatra, vazduh) i smatralo se da je sve u svemiru načinjeno od neke kombinacije ta četiri osnovna elementa.

Otkriće grčkog matematičara Euklida dokazuje da se samo pet čvrstih oblika može napraviti iz jednostavnih pravilnih mnogouglova (jednakostraničnih trouglova, kvadrata i pravilnog šestougla). Platon je dao preglednu teoriju četiri elementa, sa predlogom da se svemir sastoji od pet elemenata (zemlja, voda, vazduh, vatra i etar) koji su analogni sa tih pet pravilnih tela.

Na taj način se i prvi put oblicima prekrila mapa neba. Svaki od pet elemenata zauzima jedinstveno mesto na nebu (zemljani elementi su teški i zbog toga su bili nisko; vatreni elementi su laki pa su smešteni visoko).

Platonova tela su postala simbol jednog od prvih astronomskih modela. Ta mapa neba je, istina, bila geocentrična, ali treba imati u vidu da je nauka često „put kroz mračne tunele": naučnici postavljaju teorije, novi ih proveravaju i tako vekovima dolazimo do sve većih saznanja.

Pravi oblik zvezda

Da li su zvezde onakvog oblika kakav odmalena crtamo kad ih prikazujemo? Kako kasnije u školi saznamo da je Sunce zvezda, počinjemo da ih zamišljamo u loptastom obliku.

Međutim, zvezde su daleko od nas i njihov pravi oblik možemo videti samo teleskopom. Godine 2003. grupa astronoma je pomoću velikog optičkog teleskopa mogla preciznije da osmotri kakvog je oblika neka zvezda. Zvezda Ahernar (Alfa Eridani) nije bila loptasta, već spljoštena na polovima.

Zvezde su spljoštene na polovima jer je centrifugalna sila rotacije mnogo veća nego na planetama. Zbog toga se nekako „istežu", a ta pojava se naziva gravitaciono zatamnjenje.