Da li glava boli od učenja?

Naučna istraživanja su brojna. Tehnologija napreduje. Poboljšana je dijagnostika, a terapija je sve savremenija. Ipak, učestalost ostaje ista.

Istražujući karakteristike osoba sa migrenom u grupi ispitanika opšte urbane populacije, lekari Srđan Sretenović, Aleksandar Stanić, Snežana Dedić Kostić, Velimir Kostić i Aleksandra Mitrović potvrdili su procenat učestalosti. Studijski podaci su dobijeni tokom epidemiološke ankete sprovedene na oko 2.000 ispitanika koji su imali od 16 do 82 godine, oba pola, a po prethodno standardizovanom anketnom upitniku. Sprovedena je terenska studija, sa ličnim intervjuisanjem, u Beogradu.

Učestalost migrene u populaciji analiziranih ispitanika bila je 11,05 odsto. Simptomi aure bili su prisutni kod 3,2 odsto ispitanika. Faktori koji su najčešće provocirali napade migrene bili su: stres, meteorološke promene, umor i menstruacioni ciklus. Najčešći simptomi migrenskog napada su fotofobija i mučnina. Stres je najbitniji faktor.

Migrena u procentima 

Ljudi koji boluju od migrene većinom su fakultetski obrazovani. U pomenutom ispitivanju, konkretno 54,3 procenta ispitanika sa čestim migrenoznim napadima ima završenu višu školu ili univerzitet. U principu, danas je malo onih koji posle osnovne škole ne nastave obrazovanje, tako da je procenat srednjoškolski obrazovanog stanovništva koje boluje od migrene očekivan – 43,4 posto. Svega 2,3 posto ispitanika sa čestim glavoboljama ima samo osmogodišnje obrazovanje. Osobe s malim ukupnim mesečnim prihodima ređe su obolevale od migrene (4,5 posto) nego osobe koje više zarađuju (44,3 posto), navode autori.

U zaključku rada istaknuto je da na osnovu dobijenih rezultata nisu utvrđene značajne razlike u vrednostima ispitivanih parametara ako se porede sa sličnim studijama sprovedenim u Evropi i SAD. Sve u svemu, studije pokazuju da obrazovanije i bogatije stanovništvo češće boluje od migrene, navode autori.

Dr sc. med. Srđan Sretenović, specijalista neurologije, objasnio je za RTS da se ipak svi rađamo sa jednakim potencijalom da tokom života obolimo od migrene. Više gena utiče na predispoziciju da se oboli od migrene, zapravo na sposobnost različitih provokativnih faktora (kako iz našeg tela tako i iz okoline) da aktiviraju proces nastanka glavobolje.

Svakako da značajno mesto u nastanku migrene imaju životne navike i način života. Naučno je dokazano da je stres ozbiljan provokator migrenoznih bolova.

Činjenicu da, prema statističkoj slici, migrenu češće imaju oni koji se bave intelektualnim radom, naš sagovornik objašnjava i praktično – da je to kategorija ljudi koji su svesniji, obrazovaniji i češće traže pomoć lekara u specijalizovanim centrima – te tako postaju brojniji i u evidencijama.

Ipak od učenja glava ne boli!