Imitiranje paukove svile

Pauci predu ono što je san svakog inženjera. Paukova svila je jaka kao čelik, rastegljiva je, nije otrovna i razgradiva je. Ali pauke nije lako gajiti. Svaki proizvede samo malu količinu svile. Decenijama su naučnici pokušavali da imitiraju svilene niti i da ih upotrebe kao hirurški konac, za pravljenje atletske odeće ili neprobojnih prsluka, ali njihove sintetičke zamene su se pokazale kao loše. Sada je tim naučnika privoleo bakterije da stvaraju svilu jaku i elastičnu kao što je i paukova.

Istraživači su prethodno transplantirali paukov DNK (povezan sa pravljenjem svilenih niti) u bakterije, svilene bube, biljke čak i koze, u naporu da masovno proizvedu ovu supstancu. Do sada, najbolje niti koje su napravili inženjeri bile su samo upola jake kao one koje pravi pauk. Tajna jačine paukovih niti leži u velikim molekulima belančevina koji se sastoje od stotina nizova amino-kiselina slične dužine, DNK sekvenci koje se ponavljaju. Ali, „generalno, priroda ne voli ponavljanje DNK i pronalazi načine da to spreči", kaže Fudžung Džang, profesor na Univerzitetu Sent Luis u Vašingtonu. Pauci su našli način da stabilizuju velike DNK lance, ali drugim stvorenjima takve ponovljene strukture se prekinu ili se promene.

Da bi izbegli ovaj problem, Džang i njegove kolege modifikovali su paukov DNK povezan sa pravljenjem proteina od kojih su napravljene svilene niti. Mikroorganizmi kojima je ugrađen ovaj DNK stvaraju molekule proteina svile sa jedinstvenim vezicama-privescima. Oni povezuju dva molekula kako bi stvorili željeni dugački lanac, posle čega otpadaju. Istraživači ove proteine melju u prah, potom mešaju s rastvorom i ta smeša može da bude pretvorena u vlakna koja su jaka kao prirodna.

Sintetička svila može da bude održiva zamena za vlakna koja su dobijena od derivata nafte, kao što je najlon, kaže Džang. Međutim, tek treba doći do metode uz koju bi se velike količine pravile po prihvatljivim cenama. Problem koji se isprečio bržem korišćenju ove tehnologije, jesu skupe hemikalije.