Gen za piće

Naučnica Merilin Kornelis, profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nortvesternu, istraživala je varijacije u našim genima povezane s ukusom koje bi mogle da objasne naše sklonosti ka određenim napicima. Razumevanje tih sklonosti moglo bi da ukaže na određene načine intervenisanja u dijetama i ishrani ljudi.

Prilikom istraživanja, pića su svrstana u grupe sa gorkim i slatkim ukusima. Gorki napici su uključivali kafu, čaj, sok od grejpfruta i alkohol. Slatki su obuhvatali napitke zaslađene šećerom, veštački zaslađena pića i sokove bez grejpfruta. Naučnici su istraživali unos ovih napitaka kod čak trista trideset šest hiljada osoba. 

Na njeno iznenađenje, novo istraživanje pokazalo je da sklonosti ka gorkim ili slatkim napicima nisu zasnovane na varijacijama gena povezanih s ukusom, već na genima koji su povezani sa psihoaktivnim svojstvima tih pića.

„Ljudi vole način na koji ih kafa i alkohol stimulišu. Zato i piju. To nije stvar ukusa", rekla je Merilin Kornelis.

Konzumiranje alkohola povezano je s više od 200 oboljenja i uzrokuje oko 6% smrtnih slučajeva širom sveta. Slatka pića se takođe dovode u vezu s mnogim bolestima.

Kornelisova jeste pronašla jednu varijantu u genu zvanom FTO koja je povezana sa afinitetom prema slatkim napicima. Iznenađujuće je da je to ista varijanta koja se ranije odnosila na manji rizik od gojaznosti. Kornelisova je nazvala FTO „misterioznim genom", i naglasila da ne znamo tačno kako je on povezan sa gojaznošću. „Verovatno ima određenu ulogu u ponašanju koje je povezano sa održavanjem telesne težine", navela je naučnica.