Istresimo stres

Naučnici govore o stresu kao odgovoru organizma na svaki zahtev, pretnju ili opasnost iz okoline. „Taj odgovor je praćen predvidivim biohemijskim reakcijama i promenama u kogniciji i ponašanju, u smeru neutralisanja stresa, ili prilagođavanja na njegove efekte. Svi ljudi osećaju stres i njegove posledice, razlikuju se jedino njegov intenzitet i načini reagovanja", rekao je dr Milan Nikolić, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Nije svaki stres štetan. „Pozitivna trema" pred neki važan događaj u životu, kao što je polazak na studije, veridba ili rođenje deteta, takođe je manifestacija stresa. Tada govorimo o dobrom, motivišućem stresu (eustres). Probleme stvara dugotrajni, nekontrolisani i po posledicama destruktivni, loš stres (distres). Njega povezujemo i sa nastankom hroničnih bolesti: ateroskleroze, dijabetesa, ili kancera.

Stres i njegove posledice

Uzročnika distresa ima mnogo i oni dolaze, kako „spolja" (porodica, posao, materijalna situacija, škola, velike životne promene, nepredviđeni događaji) tako i „iznutra" (brige, nesigurnost, strahovi, frustracije, nerealna očekivanja, pritisci i drugo).

Prema rečima našeg sagovornika, kada simpatički nervni sistem proceni da smo suočeni sa pretnjom ili fizičkom opasnošću, on aktivira deo mozga (hipotalamus i potom hipofizu) čija aktivnost priprema telo za „bori se ili beži" odgovor, tako što podstiče adrenalnu (nadbubrežnu) žlezdu.

„Nadbubrežna žlezda u krv pojačano luči adrenalin i kortizol: hormone stresa. Adrenalin nas priprema za neposredno suočavanje s opasnošću i njenim moguće štetnim posledicama: ubrzava rad srca i disanje, širi zenice i mobiliše oslobađanje rezervi glukoze u krv, upućuje krv prema mišićima, poboljšava koagulaciju krvi i zarastanje rana". Ukoliko stresni događaj traje predugo, dolazi do iscrpljivanja organizma i ozbiljnih posledica po zdravlje, pri čemu najpre stradaju naše Ahilove pete.

„Kako kortizol povećava zapreminu vanćelijske tečnosti, povećava se krvni pritisak. Povećan sadržaj kortizola u krvi smanjuje efikasnost imunološkog odgovora, što telo čini podložnijim infekcijama, a može i da trajno ošteti neke strukture u mozgu (hipokampus), tako da dugotrajni, nekontrolisani stres ostavlja trajne posledice", dodao je dr Nikolić.

Bolesti srca i sindrom iznenadne smrti, povećanje telesne mase, dislipidemije, dijabetes, problemi sa probavom, anksioznost, depresija, glavobolje i hronični umor, psorijaza, akne i ekcemi na koži neke su od najučestalijih posledica dugotrajnog distresa.

Kako ste izboriti s pojačanim stresom?

Neke uzročnike stresa, poput svakodnevnih gužvi u saobraćaju, lošeg ponašanja drugih ljudi, situacije u društvu i vremena u kom živimo, ne možemo izbeći. Pokušaj bekstva od pojačanog stresa u prekomerno korišćenje alkohola, lekova i droga, povlačenje u sebe i izbegavanje ljudi, ili nekontrolisani izlivi ljutnje i besa i nasilničko ponašanje, nikako ne rešavaju, već samo stvaraju nove probleme.

Promena navika u smislu zdravije ishrane, najmanje šest sati kvalitetnog noćnog odmora i redovne umerene fizičke aktivnosti koje podstiču lučenje endorfina, i čine da se osećamo zdravije i svežije, mogu pomoći u smanjenju posledica stresa. Tu su i meditacija, molitva, duboko disanje.

„Pokušajmo da reorganizujemo svoj život, ispunjavajući vreme aktivnostima u kojima zaista uživamo, sa više smeha, humora i zabave. Na papiru sve to izgleda jednostavno, u stvarnosti to često nije u potpunosti izvodljivo. Ono što svakako možemo da uradimo i tako sebi pomognemo jeste da budemo svesni problema, izbegavamo stresogene događaje, promenimo način reagovanja na stres, odredimo sebi prioritete i realne ciljeve u životu i da izbegavamo svaku vrstu ekstrema", dodao je dr Nikolić.