Otkopan antički kiosk sa brzom hranom

Ovaj termopolijum nalazi se na raskrsnici dve takođe nedavno otkopane ulice: Aleje srebrne svadbe i Aleje balkona i zapravo nije jedini takav lokal otkriven u Pompeji. Arheolozi znaju za oko 80 sličnih restorana, što pokazuje da su i stari Rimljani uživali u ukusnoj i lako dostupnoj hrani baš kao i savremeni ljudi. Tačnije, oni su izmislili ulične tezge na kojima se prodaje hrana koja se može poneti.

„Iako su ovakvi objekti dobro poznati u Pompeji, otkrivanje novih, zajedno sa predmetima karakterističnim za trgovinu a time i za svakodnevni život, pomažu istraživačima da nauče više o svakodnevici ovog drevnog grada", izjavila je Alfonsina Ruso, privremena direktorka Arheološkog parka Pompeja, institucije koja vrši ovo istraživanje. Iskopavanje je deo projekta Velika Pompeja koji otkriva i proučava slabo istraženo područje unutar grada.

Nereida mami mušterije

Jedna interesantna slika na zidu termopolijuma privukla je pažnju arheologa još tokom iskopavanja. U pitanju je predstava oskudno odevene nereide koja jaše konja s repom morske nemani. Istraživači pretpostavljaju da je slika bila svojevrsni logo restorana, a namena joj je bila da namami mušterije.

Na susednom zidu nalazi se slika biljke i čoveka koji radi u restoranu, što je verovatno bila ilustracija užurbanog radnog dana. Na njoj se mogu videti i amfore nalik onima koje su arheolozi pronašli ispred šanka termopolijuma.

Erupcija vulkana koji je 29. avgusta 79. g. zatrpao Pompeju smatra se jednom od najvećih katastrofa u ljudskoj istoriji koja je odnela oko 2.000 života. Nova istraživanja ukazuju da je ostatak stanovništva, njih oko 15.000 do 20.000, uspeo da izbegne smrt i da su se najverovatnije naselili u obližnjim gradovima, kao što su Napulj i Kume.