Poslednja okeanska divljina

Nisu bili u pravu.

Komercijalni ribolov danas pokriva područje koje je četiri puta veće od poljoprivrednih oblasti. Pri tome taj izlov ne podleže principima održivog razvoja. Očistili smo 90 procenata nekada važnih priobalnih ribljih vrsta. Velike ribe love se tako intenzivno da su doslovno zbrisane s mnogih mesta.

Neko se možda nada da su neka područja netaknuta jer ljudi ne žive u okeanima i trebaju nam posebni brodovi da bismo otišli daleko od obale. Ali to nije tačno. U studiji koja je ovog leta objavljena u časopisu Current Biology, korišćeni su podaci o 15 faktora koji negativno utiču na okean - uključujući komercijalni saobraćaj, uništavanje sedimenata i nekoliko tipova ribolova - kako bi se videlo koliko se netaknuta divlja područja okeana smanjuju.

Samo 13% površine okeana se smatra divljim, a u priobalnim područjima, gde su ljudske aktivnosti najintenzivnije, skoro da divljine više i nema. Sve što je ostalo od pomorske divljine, nekih dvadeset pet miliona kilometara kvadratnih, nalazi se u području Arktika i Antarktika i oko malih udaljenih slabo nastanjenih pacifičkih ostrva.

Ti ostaci divljine dom su živom svetu koji ne može da se uporedi sa ostalim delovima okeana. U tim predelima zadržali su se veliki predatori i visok stepen genetičke raznovrsnosti. Nepostojanje ljudskog uticaja može ta područja da učini i veoma otpornim na rizike od porasta temperature mora ili beljenja korala - stresora koji se ne mogu zaustaviti bez globalne koordinirane akcije smanjenja emisije gasova staklene bašte.

U eri rasprostranjenog uništavanja pomorskog biodiverziteta, divlja područja takođe mogu da posluže kao prozor u prošlost, i da nam otkriju kako su okeani izgledali pre nego što su preterani izlov i zagađenje uzeli svoj danak. To su podaci od izuzetne važnosti za očuvanje mora. Ako želimo da obnovimo uništena područja i vratimo im nekadašnji izgled, treba da znamo koji su nam ciljevi.

Najviše brine to što je većina divljih područja ostala nezaštićena. To znači da ona mogu biti izgubljena u svakom trenutku, pošto nam napredak tehnologije omogućava da ribu lovimo na većim dubinama i većim daljinama nego do sada. Zahvaljujući toplijoj klimi, čak i mesta koja su nekada bila bezbedna jer su tokom cele godine bila pokrivna ledom, sada su otvorena za ribolov i kretanje brodova.

Ako se nešto ne preduzme, ta područja će nestati zauvek, a to sigurno ne bismo želeli da ostavimo budućim generacijama. Treba da nas pamte ne samo po čudima tehnologije već i po tome što smo im u nasleđe ostavili delove sveta koji izgledaju kao u vreme svog postanka.