Snimak crne rupe – omaž Ajnštajnovom geniju

Kada velike zvezde eksplodiraju, u kosmosu nastaju crne rupe. Iako su gotovo nevidljive, imaju ogromnu masu zbijenu na malom prostoru, a gravitacija je toliko velika da je ni svetlost ne može napustiti. Svaka velika galaksija u središtu ima divovsku crnu rupu i neke manje, veličina zvezda. I u središtu naše galaksije postoji crna rupa koja ima masu četiri miliona puta veća od Sunca.

„Ajnštajn je formulisao opštu teoriju relativnosti koja opisuje gravitaciono polje. U okviru te teorije postoje odgovarajuće jednačine kojima je teorija formulisana i već iste godine kada je Ajnštajn objavio svoju formulaciju teorije, iste te godine je, nemački naučnik Karaš Varšild, pronašao rešenje tih jednačina koje opisuje objekat koji danas nazivamo crna rupa. One su teorijski bile predviđene pre no što smo ih pronašli“, objašnjava Marko Vojinović istraživač sa Instituta za fiziku.

Zato ovaj uspeh, smatra gost Jutarnjeg programa, predstavlja svojevrstan omaž Ajnštajnovom geniju koji je pre sto godina formulisao postojanje ovakvih neverovatnih objekata, koje mi tek danas uspevamo da izmerimo eksperimentalno i da ih fotografišemo. I na kraju, ispostavlja se da oni imaju sve osobine tačno onako kako je Ajnštajn i predvideo.

„Crna rupa je jedan od prirodnih, završnih faza u evoluciji zvezde. Zvezda je nešto što živi. Ona nastane, pa troši svoje gorivo i kada potroši svoje nuklearno gorivo, ukoliko je dovoljno masivna, ona kolapsira. Pod uticajem sopstvene gravitacije, pod uticajem sopstvene težine se, bukvalno, skupi u jednu tačku, uslovno rečeno, i oko te tačke oblast prostora koja se formira je takva da je to je jedno loptasto područje u kome je gravitaciono polje toliko jako da ništa ne može da izađe napolje, van te oblasti. Ne može čak ni svetlost da izađe. Ta oblast prostora se naziva crna rupa“, navodi Vojinović.

Fotografija koja je nedavno objavljena je napravljena na osnovu radio talasa koje su naučnici „hvatlali“ iz oblasti galaksije i zatim je kompjuterski rekonstruisali u sliku. Pošto radio talasi nisu iz vidljivog dela spektra, morali su da dodaju boje i intezitet da bi bilo vidljivo golim okom.

„Crne rupe predstavljaju konačni stadijum evolucije zvezde i kao takva jedini način na koji se ona menja je da raste tako što usisava materijal koji se nalazi dovoljno blizu. Pošto je njeno gravitaciono polje izuzetno jako ona usisava materijal od okolnih zvezda, od okolnih planeta, sve što može da padne na nju, prođe kroz tu površinu bez povratka i upadne unutra. To samo povećava njenu masu“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Šta se tačno događa sa materijalom koji upadne u crnu rupu za to nemamo preciznih podataka, već samo teorijska predviđanja. Ono što Ajnštajnova teorija relativnosti kaže jeste da sva materija pada u nešto što se zove singularitet. To bi bila geometrijska tačka u kojoj je masa beskonačno velika, gustina beskonačna, u kojoj je sve beskonačno.

Međutim, činjenica je da u ovom slučaju nauka ne može imati puno poverenje u Ajnštajnovu teoriju, tako da još uvek nema jasne pretpostavke šta se tačno dešava unutar crne rupe, zaključuje istraživač Instituta za fiziku.