Objavljena prva fotografija crne rupe

 Mreža od osam radio-teleskopa širom sveta uspela je da zabeleži istorijsku fotografiju.

Slika prikazuje oreol prašine i gasa, koji okružuje ogromnu crnu rupu, u srcu galaksije "Messier 87" koja je 55 miliona svetlosnih godina udaljena od Zemlje.

Sama crna rupa – iz koje ne mogu pobeći ni svetlost ni materija – nevidljiva je. Ali najnoviji snimak prvi put otvara potpuno novo polje iza koga se svi poznati zakoni fizike dovode u pitanje.

„Crne rupe su najtajanstveniji objekti u univerzumu. Videli smo ono što smo smatrali nevidljivim. Slikali smo crnu rupu“, rekao je Šepard Doelman, direktor projekta "Event Horizon Telescope", profesor Univerziteta Harvard, na zajedničkoj konferenciji za novinare. 

Slika daje prvi direktan pogled na akrecijski disk crne rupe, nejasan prstenasti omotač od gasa i prašine koji stalno „hrani“ čudovište u njemu.

Istraživači okupljeni oko ovog projekta prve podatke su uspeli da prikupe pre dve godine uz pomoć teleskopa koji se nalaze u Arizoni, na Havajima, u Meksiku, Čileu i na Antarktiku, i teleskopa u Francuskoj i na Grenlandu, koji su se naknadno uključili u ovo istraživanje.

Materija oko crne rupe kruži skoro brzinom svetlosti pre no što je ona proguta. Činjenica da crne rupe ne dozvoljavaju da im „pobegne“ čak ni svetlost, dodatno je otežavala ovo istraživanje. Zato su se astronomi usredsredili na prsten svetlosnog zračenja i materije koja kruži na rubu horizonta oko područja tame koje predstavlja crnu rupu, poznato kao sena crne rupe ili silueta.

S obzirom na to da su crne rupe mračne i udaljene, za njihovo posmatranje bi nam trebali teleskopi tako visoke rezolucije kojima bi se mogao videti đevrek na Mesecu. Ovo se doskora smatralo nepremostivom preprekom.

Međutim, istraživači okupljeni u ovu globalnu mrežu teleskopa uspeli su da prevladaju ovaj nedostatak kombinovanjem podataka sa osam najmoćnijih radio-teleskopa na svetu, uključujući ALMA interferometar, sistem radio-teleskopa koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu i teleskop na Severnom polu, stvarajući na taj način teleskop veličine Zemlje.

Cilj su im bile dve supermasivne crne rupe. Prva, nazvana „Sagitarijus A“ koja se nalazi u središtu naše galaksije i ima masu četiri miliona puta veću od Sunca, a nalazi se 26.000 svetlosnih godina od Zemlje. I druga, nazvana M-87, koju su uspeli da snime, a nalazi se u središtu susedne galaksije „Virgo A“.  

Zamenik direktora istočnoazijske opservatorije na Havajima, Džesika Dimpsi, navela je da ju je slika na prvi pogled podsetila na moćno vatreno oko Saurona iz Gospodara prstenova.

U poduhvatu koji je trajao dve godine učestvovalo je preko 200 naučnika. Projekat je koštao između 50 i 60 miliona dolara, i prema rečima nekih naučnika, možda je vredan i Nobelove nagrade.