„Srpska pamet ne stanuje više u Srbiji“

Gostujući u Jutarnjem programu glavni urednik časopisa Galaksija, Stanko Stoiljković, naglašava da je ova lista koju je on sačinio na osnovu međunarodno usvojenih merila, prva takve vrste u istoriji srpske nauke.

Stoiljković priznaje da je radeći na sastavljanju ove liste bio iznenađen da za mnoge naučnike nije čuo i pored toga što decenijama prati nauku.

Nažalost, otkrio je i da od stotinu naučnika koji su zavredeli mesto na ovoj listi, 86 živi i radi van Srbije. Zato je listu i naslovio metaforom „srpska pamet ne stanuje više u Srbiji".

Najviše naučnika na listi ima iz medicine, zatim elektrotehnike i kompjuterskih nauka, fizike i astronomije, hemije, ekonomije, matematike i građevinarstva.

„Imamo jednog vrhunskog naučnika u prvih 100 iz psihologije, za koga, nažalost, verovatno da je retko koji psiholog u Srbiji i čuo da postoji“, naglašava glavni urednik Galaksije.

Sasavljanjem ove liste Stoiljković je počeo da se bavi još 1993. godine. Najviše je koristio podatke sa Guglovog sajta koji vodi evidenciju naučnih radova i sa Web of Science, internet sajta koji vodi citatnu bazu naučnih radova.

Pored toga, listu je sačinjavao i po kriterijumu Hiršovog indeksa.

„To znači, da ako imate deset članaka koji su deset puta citirani imate Hiršov indeks 10. Recimo, Gordana Vunjak Novaković ima indeks 117, što znači da ona ima 100 naučnih članaka koji su najmanje 117 puta citirani“, objašnjava Stoiljković.

Najviše naučnika koji su se našli na listi najboljih živi u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim u Srbiji. Stoiljković ističe da i pored njihove spremnosti da pomognu Srbiji, postoji naličje te priče, jer Srbija malo toga ima njima da ponudi. Pre svega, suštinski problem je što nadležni u sferi nauke ne znaju da oni i postoje.