Kazivanja lekara o Velikom ratu

Smrt je preduhitrila i samog autora da do kraja završi ovaj značajni poduhvat za našu istoriografiju. Ali su, zahvaljujući prof. dr Snežani Veljković, koja je knjigu priredila, i Sekciji za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, koja je odlučila da objavi rukopis dramatične i herojske sudbine srpskih ali i stranih lekara koji su pomagali srpskom narodu u Velikom ratu, zauvek otrgnute od zaborava.

„Brana je bio izrazit individualac, o svemu je imao svoje mišljenje. Radio je samostalno i od drugih je to isto očekivao. Bio je veoma obrazovan, načitan, poznavao je stvarnu srpsku istoriju. Tražio je originalne izvore i pouzdane podatke, te ih je tumačio na osoben način. Cenio je pošten istraživački rad u oblasti istorije medicine i nudio svaku pomoć. Rad na pripremi njegovog rukopisa za štampu (a to je oko 70% teksta u knjizi „Kazivanje lekara...") bio je obiman, ali ne i težak, jer je ostavio mnoštvo fusnota u kojima su bila dodatna objašnjenja. Želja mi je bila da sačuvam njegovu autentičnu misao, kritične zaključke i ponekad, jetke komentare. Verujem da sam uspela u tome", kaže prof. dr Snežana Veljković za Portal RTS-a na promociji knjige u knjižari „Delfi".

Time je zaokružen veliki poduhvat obnavljanja interesovanja za sanitetska zbivanja u Velikom ratu, započet u „Politici" feljtonom „Zaboravljeni gorostas" (2001) u blizu 40 nastavaka. Ubrzo je objavljena i knjiga „U kontejneru ‒ zapisi srpskog vojnog hirurga 1916‒1918" (2001. i 2004) dr Brane Dimitrijevića a zatim i knjiga dr Aleksandra Nedoka „Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf ‒ Rad vojno-sanitetske službe" (2006). Usledile su i tri monografije o radu srpskog saniteta u Prvom svetskom ratu, vojnih lekara okupljenih oko dr Aleksandra Nedoka (izdavač Medija centar „Odbrana") koje nisu dostupne široj publici.

Pripremljeno je obnavljanje rada Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva 2009. g. (čiji je predsednik do 2015. bio Brana Dimitrijević). Objavljena je knjiga ruske autorke Galine Igorevne Ševcove „Ruska dobrotvorna pomoć Srbiji u ratovima 1912‒1917" (predgovor je napisao dr Dimitrijević) a zatim je usledio i veliki poduhvat stvaranja elektronske biblioteke „Istorija medicine", u okviru međunarodne kulturne mreže „Projekat Rastko" (www.rastko.rs/istorija/medicina), koju je Dimitrijević uređivao od 2008. do 2015.

„Profesor je bio pokretač, u većoj meri i realizator, postavljanja spomen-ploča stranim medicinskim misijama koje su učestvovale u balkanskim ratovima (prva ploča 2012. g.) i Velikom ratu (druga ploča 2015. g.) na zgradi Srpskog lekarskog društva (u Ulici Džordža Vašingtona 19)", podsetila je prof. Veljković.