Uskoro otvaranje kapija obnovljene Golubačke tvrđave

Dok arheolozi u Golupcu nisu obavili svoj deo posla, nije se počinjalo sa zidanjem. Njihova istraživanja, promenila su neka istorijska saznanja o tvrđavi i životu u njoj.

„Ona se prvi put spominje 1335. godine, ali do sada se smatralo da tu, osim donžon kula i dva objekta nije bilo ničega. Međutim, mi smo na litici našli kaskadne objekte, desetak objekata, među njima bih izdvojila jednu spratnu reprezentativnu građevinu“, kaže arheolog Marina Bunardžić.

Dodaje da je važno to što su u najstarijem sloju rušenja pronađene srednjovekovne freske.

„Čini mi se da to ide u prilog teoriji da je prvobitni Golubac, ta brdska fortifikacija, da je sagradila srpska država“, objasnila je Marina Bunardžić i dodala da je posmatranje Golupca sa vrhova kula tokom istraživanja – jedinstven doživljaj.

„To je prosto veličanstveno. Stiče se utisak kako je bilo onima koji su branili tu tvrđavu, kolika im je bila preglednost... Prosto – diše se punim plućima, sve je veličanstveno a malo i zastrašujuće“, priznaje Marina.

Tokom radova, pronađeni su staci rimske kuće iz četvrtog veka i turskog hamama iz 15. veka, predmeti koji pripadaju bronzanom i gvozdenom dobu. Pronađen je i veliki magacin strela.

„To je nešto što je zaista dragoceno. Razmišljam kako da to dokumentujem što preciznije, da ništa ne propustimo, da sve iscrtamo kako je bilo i da sklonimo, da bude na sigurnom smešteno u depou. Kad je sve očišćeno i konzervirano i kad počnemo da opisujemo i tumačimo, onda smo tek svesni šta smo našli“, opisuje svoje iskustvo arheolog Marina Bunardžić.

Građena je da bude neosvojiva

Obnova tvrđave počela je u septembru 2014. godine. Direktorka Društva za razvoj turizma tvrđave „Golubački grad“ Iskra Maksimović, kaže da su novčana sredstva izdvojena iz dva IPA fonda, a jedan deo je dala Austrijska razvojna agencija.

Država Srbija je uložila oko 400. 000 evra u opremanje Vizitorskog centra i razvoj infrastrukture u podnožju tvrđave.

Podignuta na Dunavu, na ulazu u Đerdapsku klisuru, sa devet kula, od kojih je najviša Donžon kula, koju je Feliks Kanic nazvao Šešir kulom zbog njenog oblika, Golubačka tvrđava je građena da bude neosvojiva zbog čega kule nisu povezane i svaka predstavlja malo utvrđenje.

Arheološka istraživanja pokazala su da je život u tvrđavi u turskom periodu bio mnogo razvijeniji nego što se mislilo, da je vojska tu boravila mnogo duže nego što se pretpostavljalo, kao i da je Golubac bio veoma važan turskoj imperiji zbog čega se tu razvilo i civilno nasilje.