U zdravom telu

„Ukoliko je vežbanje koje preporuči profesionalac, npr. trener ili lekar, adekvatno dozirano i dobro odabrano, ono će služiti ne samo kao podrška terapiji nego i kao prevencija nastanka daljih poremećaja. Prednost treba dati fizičkoj aktivnosti na otvorenom, mada kada su loše vremenske prilike ‒ ukoliko zatvoreni prostor ima adekvatnu namenu i vežbanje se izvodi pod kontrolom i uz pomoć stručnih lica ‒ to je takođe dobar izbor", preporučuje ortopedski hirurg dr Duško Spasovski.

Na evropskom kontinentu, u uzrastu između 11. i 15. godine, fizički je aktivno 34 odsto dece.
„Minimum neophodan za održavanje našeg zdravlja jeste 30‒60 minuta umerene fizičke aktivnosti, a to nije samo kretanje i obična šetnja gradom, već to mora da bude žustra kretnja, ubrzani hod, da se deca ili stariji oznoje. Intenzivnu šetnju, intenzivni fizički rad trebalo bi primeniti bar 75 minuta u toku nedelje", kaže dr Dubravka Nikolovski iz Zavoda za javno zdravlje Pančeva.

U Srbiji 55 odsto muškaraca i 46 odsto žena hoda svakodnevno 30 minuta. Sportom i rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi se 16 odsto muškaraca i pet odsto žena.

U Srbiji se u proseku sedi pet sati dnevno, u čemu prednjače Beograđani sa 5,8 sati. Skoro 44 odsto stanovnika Srbije dugotrajno sedi zbog posla koji obavlja, a do pre manje od 20 godina to je činilo nešto više od 25 odsto ljudi u našoj zemlji.

Vežbanjem protiv depresije

„U različitim uzrastima brojne su mogućnosti aktiviranja tela: od prirodnih oblika kretanja kao što su hodanje, trčanje, plivanje, do raznih sportskih igara u kojima se koriste rekviziti, lopta, na ravnoj podlozi, kao i različitih vodenih sportova. Počev od dečjeg uzrasta, pa sve do duboke starosti, možemo da preporučimo određene fizičke aktivnosti koje odgovaraju konstituciji, polu, uzrastu i trenutnom stanju organizma, prisustvu eventualnih deformiteta ili hroničnih tegoba", objašnjava dr Spasovski.

Procenjuje se da 322 miliona ljudi u svetu pati od depresije, a u Srbiji je taj broj iznad devetnaest hiljada. Tokom fizičke aktivnosti stimuliše se lučenje endorfina, koji doprinosi dobrom raspoloženju. Vežbanje pomaže i da brže zaspimo i da imamo dublji san.

„Svakodnevna fizička aktivnost, bavljenje sportom, šetnje, vožnja bicikla, plivanje, mogu nam pomoći da dugo ostanemo zdravi i u dobrom raspoloženju i da nikada ne čujemo za reč depresija. Depresija sve više uzima primat i ispred kardiovaskularnih oboljenja i malignih oboljenja, koja su, inače, vodeći zdravstveni problemi, kako u svetu tako i u našoj zemlji", objašnjava dr Nikolovski.

Sedentarni način života, odnosno previše sedenja i malo kretanja, globalni je zdravstveni problem. Trend širenja gradova se nastavlja, a u njima često nedostaju parkovi, pešačke zone, prostor za rekreaciju, čist vazduh. Širom planete između 60 i 85 odsto odraslih osoba nije dovoljno fizički aktivno, što se odražava na njihovo zdravlje.

„Ne treba zaboraviti da je fizička aktivnost i jedna vrsta socijalizacije. Jer kad izađete napolje da se bavite bilo kojim sportom, vi ste u kontaktu sa sebi sličnima, sa onima koji isto vole sport ili rekreaciju i onda često postoji i neka vrsta uzajamne podrške i motiva i na taj način su i rezultati dragoceniji", smatra dr Spasovski.

Zdrava životna sredina i politika koja to podržava mogu da stvore okruženje koje pogoduje ohrabrivanju ljudi da budu fizički aktivni. To je naročito značajno u urbanim sredinama, gde odgovarajući prostor za šetnju, vožnju bicikla i otvaranje igrališta u javnom prostoru predstavljaju značajan podsticaj građanima da budu fizički aktivni.

Od fizičke aktivnosti korist može da ima celo društvo, jer ona kao vid prevencije može da smanji troškove lečenja, kao i da poveća produktivnost zaposlenih.