Zamračenje duha

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trenutno više od deset odsto stanovništva boluje od depresije. U opštoj populaciji od depresivnog poremećaja oboleva od dva do četiri odsto ljudi. Procene su i da dvadeset odsto žena i deset odsto muškaraca tokom života imaju depresivnu epizodu.

Prim. dr Slobodan Simić, specijalista psihijatrije, smatra da je broj obolelih i veći jer mnogi koji pate od depresije to ne prepoznaju i ne traže pomoć. Depresija je označena kao četvrta na listi najozbiljnijih zdravstvenih problema ljudi u celom svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija će već do sledeće godine postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajući samo žensku populaciju, problem broj jedan, kaže prim. dr Simić.

Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca. Tačan razlog tome se ne zna ali realna pretpostavka je da hormonske promene i obaveze veće od mogućnosti uvode žene u depresivna raspoloženja.

Ipak, iako je statistika takva kakva jeste, depresija nije nova bolest ni za nauku ni za čovečanstvo. Naš sagovornik objašnjava da je depresija stara koliko i čovečanstvo. Moglo bi se reći da je to jedna od najranije opisanih bolesti u istoriji medicine.

Psihijatrijske bolnice se otvaraju tek u osamnaestom i devetnaestom veku. Depresija struci postaje sve jasnija. Pod lupom nauke su uzrok, tok i ishod jedne od najstarijih bolesti.

Depresiju redovno izaziva kombinacija genetskog nasleđa i spoljašnje okolnosti ‒ ističe prim. dr Simić. Ako postoji jaka nasledna sklonost, predispozicija za depresiju, bolest može nastati u normalnim životnim okolnostima i bez spoljašnjih uzroka. Ako ne postoji genetska predodređenost, depresija može da se razvije samo pod uslovom veoma intenzivnog ili dugotrajnog stresa, objašnjava naš sagovornik.

Depresija se danas leči sa značajnim uspehom. I zato, sniženo raspoloženje u smeru bezrazložne tuge koja svojim trajanjem prevazilazi uzrok koji ju je izazvao ‒ znak je da bi bilo dobro proveriti i ozdraviti.