Džinovske pande

Kako saznajemo, u rezervatu Volong u Kini, jedinstvenom za džinovske pande, u prirodnim staništima pande bi tragale za hranom i jele 10‒16 sati dnevno. Tako bi unele sve hranljive materije iz bambusa, a ujedno i potrošile mnogo energije. Spuštajući se u niže predele u potrazi za hranom, pande nisu mnogo birale i jele su sve na šta su nailazile ili što bi im ljudi ostavili. Takvim načinom ishrane potisnule su svoje instinkte, umanjile energiju i želju za parenjem.

Zahvaljujući rezervatu Volong, mnogo toga se promenilo kada je reč o brizi za ovu ugroženu vrstu, tako da sada skoro svi znaju šta bi pande trebalo da jedu, a šta je za izbegavanje. I pored toga što se broj novorođenih pandi u rezervatu iz godine u godinu povećava, kako bi popravili situaciju, naučnici su pre nekoliko meseci spojili džinovsku ženku po imenu Kao Kao sa mužjakom iz divljine i tako su se rodili blizanci Hi Hej i Mej Mej.

Istraživanje je pokazalo da se sparivanjem jedinki iz divljine sa pandama koje žive u Centru za istraživanja ili drugim kontrolisanim uslovima, može povećati vitalnost i otpornost životinja koje nisu u prirodnom staništu. Pravilnom ishranom i svakodnevnim aktivnostima u rezervatu, pande imaju šansu za kvalitetan i zdrav život.

Kineski Centar za očuvanje i istraživanje džinovskih pandi uspeo je da odgaji 31 mladunče, pa ih je sada 285 ukupno, dok se „na slobodi" nalazi još samo 1.600 pandi.